БиХ нема статус кандидата за ЕУ - Ко је одговоран?

Тако ни БиХ није добила статус земље кандидата за чланство у ЕУ. На том путу мора провести кључне реформе. Питање је има ли политичке воље за тај посао?

Европски савет поздравља политички споразум лидера БиХ постигнут 12. јуна у Бриселу као неопходан за стабилност и функционисање земље а политички лидери БиХ позивају се да брзо спроведу обавезе из тог споразума и хитно заврше уставну и изборну реформу, што ће омогућити земљи да одлучно напредује на европском путу, у складу са мишљењем Комисије.

Те одлучности до сада није било. Виде то и грађани који се нису ни надали канидатском статусу.

На путу ка ЕУ потребно је усвојити три кључна закона: Закон о спречавању сукоба интереса у институцијама Босне и Херцеговине, измјенама и допунама Закона о јавним набавкама те измјенама и допунама Закона о Високом и судском и тужилачком савјету.

“Највећи кривац за застој на европском путу у БиХ је владајућа коалиција која има све механизме, која у суштини има чак и подршку опозициије кад су у питању европски закони да их усвоје. Ми смо усвојили у Представничком дому на једној посебној сједници доминантно уз подршку опозиционих странака, Закон о ВСТС-у, Закон о спречавању сукоба интереса, Закон о јавним набавкама и они су на тај начин добили зелено свјетло у Представничком дому.

Међутим, сва три закона су заустављена у Дому народа гдје доминантну већину имају људи из СНСД-а и ХДЗ-а”, каже Бранислав Бореновић, члан Заједничке комисије за европске интеграције ПС БиХ (ПДП).

“Дом народа којим предсједавају господа Шпирић, Човић, Изетбеговић су одбили усвојити те законе, а умјесто тога су усвојили изјаву да ми желимо кандидатски статус без икаквих услова, дакле све јасно”, каже Саша Магазиновић, члан Заједничке комисије за европске интеграције ПС БиХ (СДП).

Прије тачно три године Европска унија поставила је пред Босну и Херцеговини 14 приоритета које мора испунити како би добила кандидатски статус, а до данас БиХ је успјела само да формира Парламентарни одбор за стабилизацију и придруживање и то је једини испуњени приоритет на европском путу.

“Урађен је један од 14 приоритета који је формалне природе је завршен, то је ствар која је давно завршена и мислим да је по питању односа ФБиХ нешто урађено када су у питању избори у Мостару, а све остало по мени апслутно стоји, или је у некој фази да се усклади, да се уради, у суштини скоро ништа. Пазите од 14, када урадите један задатак то само говори колико је слабо урађено за ове три године”, каже Бореновић.

“Овдје имате двије врсте политичара, једни којима је циљ статус кво, да се ништа не промијени, да наставе арчити буџете, контролисати правосуђе, безбједносне институције и они који нису у том филму, који желе да се БиХ креће ка ЕУ, не због ЕУ него због БиХ, да би наше институције постале функционалније. Ми имамо два концепта, они који желе статус кво и они који желе промјене”, каже Магазиновић.

Највећи проблем у БиХ је корупција која кочи земљу, сматра и предсједник Европског покрета Предраг Праштало и додаје да још није превазиђен ни терет прошлости:

“Мир који је постављен у БиХ дефакто је БиХ претворио у једну врсту протектората, јер једини смо у свијету који имамо високог представника”.

Ипак, Праштало истиче:

“ЕУ ради себе саме мора интегрисати Западни Балкан јер Западни Балкан доноси свјежу крв. 70 посто младих жели да напусти БиХ, а многи су већ напустили. У сваком случају БиХ треба подршку”,

У протеклом периоду направљен  је минималан помак. БиХ мора показати да је озбиљна када је ријеч о реформама, и то је нешто што треба брзо урадити, ако жели наставити свој европски пут.

(БН/М.Минић)