Економија у БиХ највећим дијелом почива на трговини

Босанскохерцеговачка економија највећим дијелим почива на трговини.

То је лако закључити по томе што се трговине и тржишни центри отварају много чешће него нове фабрике и производни погони, и што су трговци међу највећим послодавцима у земљи.

Али, да не би све остало на субјективном дојму, ове констатације потврђује и званична статистика.

Подаци за 2020. годину показују да додана вриједност створена у трговини има учешће у БДП-у земље од 13,9 посто, према подацима Агенције за статистику БиХ.

То је највише од свих подручја - више и од прерађивачке индустрије која остварује учешће у БДП-у од 13,1 посто.

Подаци о броју субјеката који послују у дјелатности трговине као и укупном оствареном промету потврђују доминацију малопродајног сектора.

У 2020. години у БиХ је било 9.374 правних лица која су се бавила трговином на мало и поправком моторних возила и мотоцикала, те чак 14.299 предузетника. То је је знатно више него у прерађивачкој индустрији гдје је регистровано 4.696 правних лица и 6.036 предузетника.

Преимућство трговине у односу на производњу евидентно је и кроз остварени промет.

У продајним објектима у 2020. години регистрован је укупан промет од 33,68 милијарди КМ, док је прерађивачка индустрија генерирала двоструко мање 15,74 млрд КМ. Остали сектори далеко заостају, па тако грађевинарство има промет од 4,3 млрд КМ, дјелатност снабдијевања електричном енергијом 3,3 млрд КМ, итд.

Јасно је да се у Босни и Херцеговини пуно више троши него што се зарађује, а што је резултат чињенице да у земљу долазе милијарде по основу дознака из дијаспоре које добрим дијелом заврше у трговини, а промет у трговини генерирају и јака сива економија као и туризам који је у успону.

Само у једном параметру - броју запослених - трговина нема доминацију у односу на производњу.

Прерађивачка индустрија запошљава око 15.000 радника више, укупно нешто више од 165.000, док у прерађивачкој индустрији број запослених износи нешто мање од 150.000.

Трговина је сектор у који се и даље јако инвестира.

Примјерице, подаци Агенције за банкарство ФБиХ говоре да од око 8 млрд КМ укупних кредита датих правним лицима закључно са мартом ове године, више од трећине (35,2 посто), односно 2,8 млрд КМ чине кредити одобрени трговини. У укупном кредитном портфолију кредити одобрени за трговину имају учешће од чак 18 посто.

Кредити дати прерађивачкој индустрији су скромније вриједности, износе 1,9 милијарди КМ или 24,3 посто свих кредита правних лица, односно 12,4 посто укупних кредита.

За банке је инвестирање у трговину много мање ризично него у производњу, што потврђују и подаци о кредитима који касне у отплати.

Учешће "лоших" кредита (НПЛ-а) код кредита одобрених трговини износи 5 посто, док код прерађивачке индустрије овај коефицијент износи 12,4 посто. 

(Индикатор/ фото: Пиxабаy)