Некадашњи гиганти данас губиташи - Ко је одговоран?

Акумулирани губици пресудили су рафинеријама у Броду и у Модричи. Данас опстају на климавим ногама, са самњеним обимом и рада и радника. Слична судбина десила се и Творници глинице у Зворнику. 

Извлачење капитала, пословање са губитком које је довело до стечаја, неплаћање пореза и доприноса, отпуштање радника, све ово пошло је за руком Рафинерији нафте Брод, Рафинерији уља Модрича и Творници глинице Зворник.

Ови, некад гиганти, данас губиташи имају акумулиране губитке у износу од више стотина милиона марака. Па тако Рафинерија Брод има губитак 779 милиона, а Рафинерија у Модричи 107 милиона марака. Због тога Центар за хуману политику затражио је испитивање кривичне одговорности. 

„Да нема губитка ове би Рафинерије имала активу милијарду и 370 милиона, имала би, али због губитка од 770, нема је, нема ништа. Значи није само ово 886 што је из биланса извучено из фирми, извучено, као да неко из куће извуче инвентар и све, него је и добит, трећина добити, то значи најмање је ту још 300 милиона добити извучено, а са том добити и 10 посто пореза који припада народу Републике Српске, и зато смо ми сиротиња“, истиче Центар за хуману политику Мика Никић.

Одговорни су кажу из овог Центра, продавци Рафинерије, контролне институције, министарство финансија, пореска управа и инспектори.

Велики системи попут Рафинерија и Творнице глинице не би смјели бити препуштени сами себи, јер од таквих система живе и опстају многи градови, али и грађани, истиче народни посланик Јелена Тривић.

Многе афере потресале су ова предузећа, а објашњења и одговори на многа питања изостали су, тврди Тривић.

„Никада нисмо добили јасне одговоре шта се дешава, рецимо у Рафинерији нафте Брод, шта се тачно дешава, зашто не ради Рафинерија, радници су увијек долазили на посао, плате се исплаћују, али не зна се још увијек којом рачуноводственом гимнастиком се то успијева урадити, што значи да би то, ја не желим бити сад ни ревизор, ни финансијска инспекција, ни полиција, ни истражни орган, али ево само на око када погледате и неке параметре, знате и видите да је ту нешто контроверзно.

То су неки системи које је ова власт по њиховим ријечима успијешно приватизовала и можда се сад склонила, као то је сад приватизовано, ми више с тим немамо ништа", каже Тривић.

Ако питамо премијера Вишковића, Рафинерија уља Модрича сасвим добро послује, а проблеми у Броду узроковани су, каже, украјинском кризом. Чини се да Вишковић није упућен, јер ако се узме у обзир да се акумулирани губици броје у стотинама милиона марака, проблем постоји. 

„Рафинерија уља у Модричи нема неке посебне проблеме, раде својом динамиком. Рафинерија у Броду има проблеме, они су узроковани искључиво, како ми то кажемо, украјинском кризом или сукобом између Русије и Украјине, зато што нема дотока оних сировина, које њима требају из Русије да дођу и да они могу да раду своје послове.

Они у међувремену прелазе и на утечњавање гаса и изградили су гасовод са друге стране Славонског Брода и одмах да вам кажем, све обавезе које Рафинерија имала према институцијама Републике Српске из неког претходног периода су испуњене. Они данас раде са смањеним бројем радника, са смањеним бројем пословања искључиво из разлога о којима сам говорио“, тврди Вишковић.

Нејасан је и разлог приватизације нафтног сектора у Републици Српској, јер не раде и праве губитке, истичу економски стручњаци. Губици за Српску су велики, а економисти питају зашто се Влада и ресорна министарства не позабаве тим питањем. 

„У чему је смисао приватизације, ако то што сте купили не ради. И како је могуће да се дозволи да праве губитке, а да на то, ми који смо то њима продали, Република Српска, је за стање потпуно незаинтересована. То су капацитети који могу да праве енорман профит, али не раде.

Друга ствар је везана за практично исисавање новца, као што је то био случај у фабрици Бирач, када су Литванци производ који су производили у Бирачу, који је имао своју производну цену од рецимо 350 долара, а извозна је била 400 – 410, они су продавали по 250 долара својој фирми у Бањалуци, која је то извозила даље и паре су остављали у Литванији, на тај начин је трансферисано преко милијарду КМ“, истиче економиста Зоран Павловић.

Допустити да губитак надмаши имовину ових предузећа, економски је злочин, кажу у Центру за хуману политику. Истичу да је све кренули низбрдо од саме продаје Рафинерије.

Спас се назире само у правном приступу проблему, односно извођењу одговорних пред лице правде али је неопходно судским путем наложити власницима да се врати извучени капитал, кажу у овом центру. 

(БН/Д.Цвијић)