БиХ неће заобићи економска рецесија

Ово за "Независне новине" кажу економски аналитичари, који нису изненађени најновијим упозорењима из Међународног монетарног фонда (ММФ), из кога су недавно саопштили да је глобална привреда постала значајно мрачнија у претходна три мјесеца и да због економске ситуације не могу одбацити могућност негативне стопе привредног раста у 2023. години.

Износећи прогнозе, Кристалина Георгијева, директорица ММФ-а, поручила је да ће раније прогнозирани економски раст од 3,6 одсто за 2022. годину поново бити ублажен, а што ће, како је навела, бити већ трећа корекција у овој години.

Миленко Станић, економски аналитичар, за "Независне новине" појашњава да инфлација на свјетском нивоу незадрживо расте, а да би се зауставио раст цијена, онда мора бити примијењена рестриктивна монетарна политика.

"Морају се повећавати каматне стопе и мора се водити рачуна о рестриктивној пореској политици, дакле подизати висину пореза", каже Станић.

Наведено, поручује, са собом директно повлачи пад привредног раста.

"Све те мјере ће по правилу смањити инвестиције, смањити привредну активност и запосленост. Пошто је у фокусу свих међународних финансијских институција и влада борба против инфлације, сигурно је да ће доћи до успоравања привредног раста, а вјероватно у неким подручјима свијета до уласка привреда у рецесију", наглашава Станић и подсјећа да је инфлација у БиХ већа од просјека у ЕУ и свијета.

Стручњаци кажу да ће све извјеснијој рецесији на глобалном нивоу претходити период стагфлације, у коме се, према њиховим ријечима, БиХ већ налази, јер трпи снажан раст цијена важних енергената, који у посљедици дижу трошкове производње.

"У задњих неколико мјесеци, чак и прије избијања рата у Украјини, било је таквих прогноза и на крају је тај сукоб само још више погоршао ситуацију, поготово изгледе за будући глобални привредни раст. Има читав низ таквих анализа које упућују на појаву смањеног привредног раста и које ће довести до једне од најгорих ствари, а то је стагфлација. Нажалост, ова задња процјена ММФ-а само је једна у низу које су у претходном времену дали такве прогнозе", истиче за "Независне новине" Саша Грабовац, из Удружење економиста РС СWОТ.

Економиста Славиша Раковић сматра да у посљедњих годину дана свјетска привреда није имала адекватан одговор на кризу нити је показивала знакове опоравка, као што је то био случај након највећег пандемијског удара 2020. године.

"Након првог полугодишта видимо да је дошло до пада цијена на тржишту робе, прије свега метала и дрвета, али и других ствари. То су први знаци неке стагфлације и знаци да ће привреда можда стати", каже Раковић за "Независне новине".

Подсетимо, о инфлацији и рецесији говорило се и током Свјетског економског форума у Давосу прије нешто више од мјесец дана. Тада је Роберт Хабек, њемачки министар економије, рекао да чак четири међусобно повезане кризе пријете изазивању глобалне рецесије, а поред инфлације и енергетске кризе, Хабек је навео и несташицу хране и климатске промјене.

(Независне)