Док Европа позива на штедњу у Српској се расипа

И док западне државе „заврћу пипу“, покушавају разним програмима помоћи олакшати привредницима и становништву, трошити рационално и уштедјети што више, у БиХ се није пуно тога промијенило у односу на период прије кризе.

Повећавају се плате политичарима, службеницима, троше милиони на нова возила и њихово одржавање, најављује се повећање броја буџетских корисника... О стварним проблемима мало ко брине.

„Смисао свега је да новци које су већ скупљени од акциза, ПДВ-а и свега осталог, сада дају народу и сада направе резерве за зиму. То је круцијално важно. (...) Цијела Европа смањује све могуће расходе, иде на штедњу, а шта ми радимо?“, закључиће недавно политичко-економски аналитичар Драшко Аћимовић.

Подсјетимо још једном на податак који је објавила Управа за индиректно опорезивање БиХ да су приходи од индиректних пореза у првих шест мјесеци 2022. године већи за 848 милиона КМ, односно 22,01% у односу на исти период 2021. године.

Ево још једног конкретног примјера који показује на шта се троши новац у Босни и Херцеговини. Републички завод за статистику Републике Српске недавно је провео тендер вриједан чак 760.593,76 КМ без ПДВ-а, односно око 890.000 КМ с урачунатим порезом. Предмет набавке – канцеларијски намјештај!

Дакле, близу 900.000 КМ Републички завод за статистику потрошио је само на канцеларијски намјештај. Иако нам нису одговорили на упит, вјероватно је ријеч о опремању новокупљених просторија.

Према писању медија, просторије су купљене средствима Владе РС за 12 милиона марака, а за потребе Правобранилаштва Републике Српске и Републичког завода за статистику, у згради саграђеној у близини Владе РС у Бањој Луци.

ТЕНДЕРСКО ПРЕТЈЕРИВАЊЕ

Прије него што појаснимо зашто је и сам тендер споран, те коме је уговор додијељен, осврнимо се на то шта је купљено. Ево неколико најзанимљивијих ставки.

Заводу су тако, између осталог, требале:

- четири умјетничке слике димензија 1200x800 – техника сликања уље на платну, мотив природа

- стилски двосјед прецизно постављених димензија, израђен од буковог дрвета, бајцан у тон трешње, лакиран лаком са 80% сјаја, тапациран квалитетним штофом

- двије стилске фотеље прецизних димензија, истог материјала и боје као и стилски двосјед

-  три тепиха ниског флора димензија 290x200, од синтетичких влакана, с густином ткања од 1.100.000 тачака по метру квадратном, тежине 2.800 грама по метру квадратном, с оријенталним и геометријским мотивима у сиво-плавим тоновима

- 32 жардињере с поцинчаним коритом од буковог масива, фурнираног медијапана и фурниране иверице, бајцано у тон трешње, лакирано лаком са 80% сјаја, те је описано како тачно требају жардињере изгледати

- бројни радни столови, столице, чесме, фрижидери, вјешалице, касете, ормари, комоде, витрине, панели, преграде, корпе за отпатке... За већину набројаног су прецизно одређене димензије, боје (махом намјештај бајцан у тон трешње) и облик.

Овако постављена тендерска документација јасно упућује на тзв. цртање набавке, што није дозвољено Законом о јавним набавкама БиХ. Стога не чуди што је дошла само једна понуда, која је на крају и прихваћена, и то конзорција фирми Нова Дипо и Ентеријери Врбас. Њихова понуда била је тек око 85 марака нижа од процијењене.

Обје фирме у власништву су породице Ћубић – фирма Нова Дипо у власништву је компаније Нискоградња из Лакташа, а чији је власник Љубомир Ћубић. Власница фирме Ентеријери Врбас, која је у 2021. години имала само једног запосленог, је Ђурђа Ћубић.

Фирма Нова Дипо прошле године је дошла у центар пажње када су из Савеза синдиката РС објавили да је дио радника ове фирме добио отказ само зато што су основали синдикат, што су челници компаније касније демантовали.

Медији су писали и да је Ћубићева фирма Нискоградња кажњена јер су истресали грађевински отпад на обале Врбаса, те да је Инвестиционо-развојна банка Републике Српске два пута државним новцем спашавала ову фирму од пропасти.

Но, вратимо се тендеру за набавку намјештаја. Осим што су прецизним „цртањем“ насликали какав то намјештај желе, из Републичке агенције за статистику РС су успјели да онемогуће бројне друге понуђаче да се уопште јаве на тендер.

Наиме, од понуђача се тражило да доставе доказ да су имали закључен уговор у вези с испоруком канцеларијског намјештаја у вриједности од најмање 300.000 КМ!

Даље, од понуђача се тражило да имају важећи систем управљања квалитетом ИСО 9001:2015, ИСО 28000:2007 и ФСЦ, да имају најмање једног дипломираног инжињера архитектуре с најмање пет година радног искуства, три техничара који раде припрему у производњи с најмање три године радног искуства, 20 радника који раде у производњи с најмање три године радног искуства…

Све ово, јасно је, значајно је ограничило тржиште и све је резултирало тиме да на адресу стигне само једна понуда, она од фирми у власништву породице Ћубић, чија је вриједност била скоро идентична процијењеној.

Рецимо и то да је Републичком заводу за статистику, осим намјештаја, требала и нова хардверска инфаструктура, па ни ту нису штедјели.

Очекивано, једину понуду послала је фирма Проинтер, вриједну преко милион марака с урачунатим порезом. Вриједност њихове понуде била је близу процијењене вриједности набавке.

(зурнал.инфо)