Које стране силе имају војне базе на Балкану и гдје?
Поред луке и дуге историје, албански град Драч ускоро би могао да постане познат и као мјесто нове НАТО базе у региону - и то поморске. Управо је то била једна од тема недавног састанка албанског премијера Едија Раме и Јенса Столтенберга, генералног секретара НАТО-а, одржаног у сједишту Алијансе у Бриселу.
„Вјерујем да ћемо се ускоро вратити у Брисел ради наставка преговора о том приједлогу”, изјавио је претходно Рама.
Та база би, како наводи, била у новој луци Порто Романо, а гдје се, осим комерцијалног и трговинског „очекује и војни дио.”
Уколико она заиста буде формирана, то је „знак пооштравања политике НАТО-а”, каже за ББЦ на српском Трацеy Герман, која на Кингс колеџу у Лондону предаје о безбједности и конфликтима.
„Та идеја је потреба Американаца да ојачају снаге и затворе прилаз Јадрану за Русију – не желе да им препусте регион”, каже за ББЦ на српском Владан Живуловић, предсједник Атлантског савјета Србије, невладине организације која промовише чланство у НАТО Алијанси.
Албанија је чланица НАТО-а од 2009. године, а база у Драчу вјероватно неће бити први војни центар Алијансе у тој земљи – у току је реконструкција старе ваздухопловне базе Кучова.

„То је у потпуности инострано финансирање, док ћемо за луку у Драчу, наравно, сами финансирати цијели комерцијални, а позвали смо НАТО да учествује у финансирању војног дијела”, навео је Рама.
„Ако то остваримо, то ће бити нешто што има изузетну стратешку вриједност за Албанију, али и за сам НАТО савез”, додао је.
Присуство страних сила на Балкану посљедњих деценија нимало није било неуобичајено, поготово кроз мировне снага током ратова деведесетих, попут УНПРОФОР-а у Босни и Херцеговини.
Већи дио региона у међувремену је постао дио НАТО савеза – Словенија 2004. године, Хрватска 2009., Црна Гора 2017., а Сјеверна Македонија 2020. и Алијанса њихове ресурсе и територију, по договору, такође може да користи.
Босна и Херцеговина није дио НАТО-а, али унутар граница и даље има мировњаке – припаднике ЕУФОР-а, снага Европске уније са задатком очувања Дејтонског споразума, којим је 1995. окончан рат.
Ни Србија није дио НАТО, већ заступа идеју војне неутралности – ипак, већ 10 година велику пажњу изазива статус Српско-руског хуманитарног центра у Нишу.
Опширније на порталу ББЦ-а.
(Н1/ фото: ЕУФОР/ Архива/ Војне базе на Балкану/ББЦ)
Повезане вијести
Коментари (17)
Заре
Који ће нам ку*ац било ко на балкану, имамо довољно политичара који нам попише крв до задње капи. Још нам требају поред политичара, ,,високог", ,,мировњака" и натовци па да циркус буде комплатан.
Горан
Нико нас са Балкана не пита ништа него Амери недају приступ Русима на Балкан као да смо ми малоумни па ће нам рећи за кога смо. Јесам ли ја гладан мама?
Европљанин
Ја помислио да је НАТО сила, па ће напратити бар једну базу у Украјини. Украјина је највећа дрзава у Европи и нема ни једну базу а у БиХ чак четири. Хахахахахахахахахаха
Ма да.
Нато нам дао пола БиХ, ми се ријешили РСК И помирили се са усташама, Косово смо дали за РС опстанак... Ма РС тј пола БиХ нам је био виејковни циљ! Све дајемо за дјелове БИХ! Све узмите, само РС не дирајте!
Лењин
Само се удружити са Русијом, Бјелорусијом, Ираном и Сјеверном Корејом. Тамо влада социјализам и нема гладних ко на западу.
Највазније
"И Алијанса њихове ресурсе и територију мозе да користи" а те дрзавице никакву котист немају ни ти це имати као сто видимо пропадају.....
Богдан
Какве базе то сојгун унисти за 11минута све ето вам амери.
Циле
Цуј незеле препустит регион италија слвенија хрватска ц гора албанија све у нато-у и ста це препустит
Шејтан
Србија не треба да приступи ни НАТО савезу нити ЕУ .То је газда који је непријатељ српском народу..
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.