Регион се наоружава, да ли смо на прагу новог рата?

Мирч Џоана, замјеник генералног секретара НАТО-а, при боравку у Приштини оцијенио је да организација има стратешки интерес за стабилност западног Балкана, а појачано наоружавање он приписује понашању Русије у Украјини и појачаном интересу те земље за западни Балкан.

АФП, који је пратио овај медијски догађај, на којем је учествовао Џоана у својој анализи, подсјећа да БиХ и Србија нису дио НАТО алијансе, већ су земље партнери, те истиче да је Србија декларисала неутралност у односу на чланство у било којем војном савезу. На страници НАТО-а у контексту ове посјете Приштини истичу да је Џоана региону представио нови стратешки концепт који је усвојен у Мадриду, који потврђује стратешку важност региона за Алијансу. Иако је у региону већ дуже вријеме у току наоружавање свих земаља, осим БиХ, у НАТО-у, како се чини, и даље вјерују да је стање под контролом, а наоружавање приписују као одговор дјеловању Русије.

Међутим, упркос томе, безбједоносни стручњаци се слажу с процјеном да у ближој будућности нема опасности од новог рата у региону.

Марија Ђорић, универзитетски професор у Београду и експерт за безбједност, за "Независне новине" каже да не види тренутно могућност да дође до рата, иако, како истиче, западни Балкан одувијек прати "проклетство малих разлика".

"На западном Балкану увек постоје тензије услед принципа дивиде ет импера који су успешно вековима спроводиле разне иностране силе. Иако је у овом моменту у нашем региону пуно нерешених проблема, рат је тренутно неприхватљива категорија из више разлога: прво, народи западног Балкана су напаћени услед бесмислених сукоба у прошлости који им ништа добро нису донели и немају више ратног капацитета. А друго, велике силе које су увек диктирале сукобе у овом региону сада су оптерећене другим геополитичким проблемима", сматра она.

Дугорочно гледано, како оцјењује, западни Балкан може бити искориштен за обрачун великих сила.

"Надам се да ћемо ми овога пута бити паметнији и сетити се изреке која каже: 'Кад се слонови туку, трава страда.' Надам се да смо нешто научили из претходних ратова и да смо схватили да овај регион треба економски да се повезује, јер имамо нешто што нас спаја, а то је - заједница исте судбине на овим трагичним балканским просторима", каже она.

Иначе, занимљиво је да Анекс 1Б Дејтонског мировног споразума прописује прогресивне мјере с циљем регионалне стабилности, а најважнији елемент односи се на контролу наоружања у региону.

"Стране се слажу да је важно постићи сагласност на увођењу нових форми сарадње у пољу безбједности с циљем изградње транспарентности и повјерења, како би дошло до избалансираних и стабилних нивоа оружаних снага с најнижим могућим бројевима, што је у складу са безбједносним интересима свих страна и како би се избјегла трка у наоружању у региону", наведено је у овом анексу.

Независне новине