Избору у БиХ у канџама корупције и непотизма

Да ли су избори у БиХ заробљени и да ли је 2. октобра могућ преокрет?

Жарко Папић тврди да је присталица „револуције оловком“, али да није оптимиста. Подсјећа да је 2018. извео рачуницу о „милион сигурних гласова“,  које доносе запослени у јавном сектору и њихове породице. Данас, четири године касније, ситуација је, тврди Папић, много гора.

– У међувремену се из БиХ иселило неколико стотина хиљада људи. Отишли су они који су незадовољни и који би вјероватно гласали против владајућих. Дакле, исељавање је најуспјешнија стратегија за одржавање на власти – каже Папић.

Незадовољни и заробљени

Исељавањем се, истиче Папић, трајно мијења структура гласачког тијела, а притом се лажирају и економски показатељи, попут оног о смањењу незапослености. Истина је, каже, да се људи запошљавају, али не у БиХ, него у Њемачкој и Аустрији.

– Власт снажно подржава исељавање, не само због гласања, него и због тога што они који оду на запад шаљу новац својим родитељима. Тако се ствара сива зона социјалне заштите и смањује незадовољство – каже Папић.

Незадовољни одлазе, а у БиХ остају – заробљени, сматра Папић. Кад сабере број запослених у јавном сектору, у који не спада само јавна и локална управа, него и образовање, полиција, Оружане снаге и друге јавне службе, са приватним компанијама везаним за јавни сектор, и ако се томе дода по двоје-троје из њихових породица, владајући имају осигураних најмање милион гласова.

– Возач или кафе куварица у неком министарству не гласају за партију која је „њиховог“ министра довела на позицију, они гласају за своје радно мјесто, јер су многи од њих запослени „преко странке“. Чак и они који нису на овакав начин дошли до радног мјеста заплашени су да би, ако владајући изгубе, могли остати без посла и плате – објашњава Папић.

Разрађен систем

Социолог Иван Шијаковић сматра да је овај систем забетониран прије десет и више година и да ту није могућа никаква промјена.

– Систем је разрађен, све се тачно зна. Запослени у државном сектору морају да донесу пет, шест или десет сигурних гласова. Пензионери, њих 70 одсто или можда и више, исто тако на изборе излазе под еуфоријом да, ако не гласају за владајућу странку, неће имати пензије – каже Шијаковић.

Додаје да имамо и око 30 одсто људи који мисле да је владајућа партија послата од Бога и да је на њеном челу Божји изасланик, тако да је већина загарантована.

Шијаковић тврди да је све унапријед режирано и да никакве спољашње околности не могу извршити додатни притисак да се то промијени. Подсјећа да је овакав модел провођења избора постао општи глобални тренд.

– Данас је тренд да се манипулацијом долази на власт. Погледајте Европу. У Британији је на власти био Борис Џонсон, тип који на све личи осим на озбиљног премијера. Тако је и у Њемачкој или Француској. Погледајте премијера Италије, Драгија. Тај код озбиљног домаћина не би могао овце да чува, а не да води једну озбиљну државу – каже Шијаковић.

Подсјећа да је овај тренд још израженији у малим и економски слабим државама без демократске традиције, какве су БиХ и друге земље региона.

– Што је слабија земља, то се на њу све ово још теже одражава и пропаст је дубља – сматра Шијаковић.

Уцјењивање бирача

Упркос свему, Вехид Шехић, бивши члан Централне изборне комисије БиХ и предсједник Стратешког одбора Коалиције “Под лупом”, каже да је умјерени оптимиста, мада је свјестан у каквој земљи живи.

Тврди да су избори једини демократски начин мијењања власти.

– Истина, сигурно је да око 400.000 до 500.000 људи у БиХ раде у институцијама државе или у јавним и државним предузећима, али морамо схватити да у БиХ има око 3.350.000 регистрованих бирача. Нек их је сада два милиона, рачуница показује да је много више оних који не раде у институцијама и јавним предузећима – каже Шехић.

Он подсјећа на разне методе уцјена бирача, на сликање гласачког листића мобилним телефонима и на свеприсутну директну куповину гласова, и то за мизерне износе.

– Да би се тај систем разбио мора се обезбиједити скенирање гласачких листића и електронска идентификација бирача. Тако би се спријечило да један човјек гласа по седам, осам или девет пута са различитим личним картама. Али, да би се то промијенило мора се мијењати Изборни закон БиХ, а закон могу промијенити само посланици у Парламенту БиХ – наводи Шехић.

Додаје да је кључно питање да ли они који су створили овај систем фалсификовања изборне воље грађана желе да промијене оно што им омогућава останак на власти.

Шехић се нада да ће на предстојећим изборима бити већа излазност, како би се грађани изборили за своју слободу.

– Вријеме је да им покажемо да вриједимо далеко више од њих и да не прихватамо никакве уцјене, пријетње и условљавања, да не прихватамо да нас неко понижава нудећи 30, 40 или 50 КМ за глас – поручује Шехић.

Клијентелизам

Политичка аналитичарка Тања Топић истиче да су главни политички актери у БиХ у посљедњих петнаестак година до савршенства довели систем који се темељи на  двије основне полуге: клијентелизму и политичкој корупцији.

– Повећана излазност грађана на изборе је најбитнији предуслов да се на неки начин продише и да се неке ствари промијене, како би се анулирао овај испрограмирани и математички ријешен модел, који унапријед омогућава велику предност владајућим партијама – каже Топићева.

 Крађе, махинације и преваре

Тања Топић истиче да, уз унапријед купљене гласове, не треба занемарити ни друге методе изборног инжењеринга, као што су преваре, махинације и изборне крађе.

– Највећа и суштинска грешка у настојању да се овај затворени систем уруши јесте то што није усвојен пакет који се тицао интегритета и транспарентности изборног процеса. Видјели смо бесмислене изговоре, гдје поједини политички актери на власти кажу да је покушај увођења скенирања гласачких листића заправо покушај међународне заједнице да уведе софтвере којима би она намјештала изборне резултате – каже Топићева.

(Српскаинфо/ фото:  СИНИША ПАШАЛИЋ/ ГОРАН ШУРЛАН/ ДЕЈАН БОЖИЋ/РАС СРБИЈА/ КЛИX/УСТУПЉЕНЕ ФОТОГРАФИЈЕ)