Забрињавајуће: Све више насиља у школским клупама

У прилог томе говоре подаци Министарства унутрашњих послова Републике Српске, према којима је у току школске 2021/2022. године у школама у Српској, евидентирано 35 случајева вршњачког насиља, што је више у односу на школску 2020/2021, када су припадници Министарства унутрашњих послова Републике Српске забиљежили 29 случајева малољетничке делинквенције.

Поједини случајеви пријављени су тужилаштву, а због почињених кривичних дјела покренути су и прекршајни поступци.

"Полицијски службеници надлежним тужилаштвима поднијели су 14 извјештаја о почињеним кривичним дјелима, шест извјештаја о предузетим мјерама и радњама, у 12 случајева је покренут прекршајни поступак, док је у три случаја покренут поступак унутар школе", речено је за "Независне новине" из МУП-а Српске.

У току недавно завршене школске године, вршњачко насиље починило је 57 малољетника, од којих су 51 мушког и шест женског пола. Оно што посебно забрињава јесте податак да је број малољетних делинквената међу основцима и средњошколцима скоро идентичан.

"Међу малољетним починиоцима, 26 су ученици основне и 31 средње школе", саопштено је из МУП-а Републике Српске.

Социолог Владимир Васић за "Независне новине" поручује да је малољетничка делинквенција типична за неуређена друштва.

"То је упаљен аларм да у овом друштву једноставно нешто није у реду. Дјеца само тиме показују да нешто није добро у породици или социјалној средини. Ови подаци су у стварности и гори, јер имамо дјеце која никоме не говоре да су била жртве вршњачког насиља. Као продукт свега тога, нажалост, имамо честа самоубиства међу малољетницима или посезање за психоактивним супстанцама", истиче Васић.

Он сматра да је систем вриједности урушен и да то директно утиче на појаву вршњачког насиља међу школарцима.

"Музика, филм, пласирање других ствари, промовише искривљене вриједности, прије свих насиље. Ти неки, условно речено, лоши момци, приказују се као добри и хероји. Морамо дјеци да нађемо алтернативу за улицу, да нађемо алтернативу за коцкарницу, за друштвене мреже итд. Дијете је само ту колатерална штета читавог овог система, а највећи терет, поред породице, носи школа", каже Васић, који подсјећа да се управо из школских клупа развија идентитет дјеце, што се одражава на њихово одрастање.

Психолог Александар Милић у разговору за "Независне новине" истиче да су у овом случају заказали сви, од школе до родитеља.

"И школе су затајиле, оне само евидентирају, па позову родитеље. Тамо су педагог, психолог и наставници. А ако је епилог да само буду кажњена дјеца, онда се појачава отпор међу дјецом да се то ријеши. Ми имамо погрешан приступ, уочавамо проблем и онда тражимо од родитеља да то ријеше, а то у ствари школе треба да ријеше. Јер има и случајева психичког злостављања у школама", јасан је Милић.

Наводи да се, у складу са узрастом, шири поглед на свијет и однос према другима. "Код дјеце се лако ствара та социјална нетрпељивост према вршњацима. Очито да нема довољно активности у школама, а питам - па гдје би требало да буде, ако не тамо? Не можемо дјеци само изрицати дисциплинске мјере, па није то суд", категоричан је Милић.

Из Министарства просвјете и културе РС поручују да ће у наредном периоду предузети додатне активности на јачању васпитне улоге школе како би појаве насиља смањили на минимум те ојачали превентивно дјеловање.

(Независне/ фото: Илустрација)