Дан сјећања на убијену и уморену дјецу у НДХ

Душанка Тодоровић, из Горњег Јеловца код Приједора, једна је од потомака чија је скоро цијела породица страдала од усташке руке током јула 1942.година.

Данас и након 80 година бол за најмилијима све је већа.

„Никада се не поновило и наш народ нека се увијек за наше мртве моли и да нам дају будућност. Ако њих заборавимо, заборавили смо своје потомке“, казала је Душанка Тодоровић.

Испред масовне гробнице положени су вијенци, прислужене свијеће и одржан парастос за 312 убијених Срба  из Јеловца и околних села, које су усташе убиле у јулу 1942.године а међу којима је било 75-оро дјеце млађе од 14 година. 

"„Ово не смијемо да заборавимо јер је на овим просторима Други свјетски рат највећа је трагедија нашег народа“, казао је министар рада и борашко-инвалидске заштите Душко Милуновић.

Током четрдесетих година у току офанзиве на Козари од 68 хиљада заробљених бораца и цивила, у концентрационе логоре Јасеновац, Јастребарско и Сисак одведено је око 10.000 људи, те преко 23 хиљаде дјеце која су умирала од болести, глади и жеђи , те убијана на најстрашније могуће начине.

<ифраме срц="//www.yоутубе.цом/ембед/л7т9ИдрсУх4" wидтх="560" хеигхт="314" аллоwфуллсцреен="аллоwфуллсцреен">

(БН)