Донације ЕУ вјетар су у леђа нашим привредницима

Живимо у друштву у којем је пословни амбијент изазован. И мали потреси су довољни да уздрмају и онако слабу економију. Пандемија је задала тежак ударац, а сада је криза изазвана руско-украјинским сукобом донијела и нове муке. Ипак, има и оних који излазе на крај са свим
недаћама. Предузеће д.о.о. “Ђурић” из Модриче, које се бави прерадом млинских производа и пекарском производњом постоји од 1988. године.

Прошли су много тога, а о условима за пословање данас, кажу да су никад гори. 

“Несигурно тржиште, нема домаће сировине довољно на тржишту или се само појављује у кратком временском периоду, а ограничавајући фактори су извозне квоте и проблеми са извозом. Тешко је, такви су проблеми”, каже Дарко Ђурић, директор д.о.о. “Ђурић”, Модрича.

Ипак знање, рад и труд се исплате, а уз додатну подршку могућ је и напредак. У том смислу бесповратна средства ЕУ била су вјетар у леђа.

“На примјер, ове године смо купили велике количине пшенице, уствари складиштили. Због неодређене цијене пшенице на тржишту пољопривредни
произвођачи су се одлучили на складиштење до одређивања цијене тако да смо уз помоћ те опреме успјели да напунимо капацитете силоса до
максимума”, каже Ђурић.

За бесповратна средства ЕУ требало је испунити и одређене услове. 

“Морале су бити све измирене обавезе према држави. Сви објекти су морали имати употребне дозволе и све сагласности, од еколошких, грађевинских, употребних дозвола. Једино што се морало радити је бизнис план који показује да ће та инвестиција бити позитивна и финансијски и у односу на окружење”, ситиче Ђурић.

А из Спољно-трговинске коморе БиХ појашњавају:

“Средства ЕУ мора имати неку европску додану вриједност. Ако ви кроз те своје пословне активности остварујете нова радна мјеста и запослите на примјер особе са инвалидитетом, веће су вам шансе да ћете та средства добити”, каже Амир Хујић, начелник одјељења за ЕУ и пројекте СТК БИХ. 

Потребна је воља за учењем и прилагођавање захтјевима тржишта и циљевима Европске уније. А ако поредимо услове у БиХ и Европи, већина
одговора гласи:

“Јесте близу ЕУ, али то су два свијета”, каже Ђурић. 

“Првенствено правни систем, постојање правне државе које у БиХ нема.Вриједност уговора у БиХ је никаква. Дакле кад закључите уговор са
неким сарадником тај уговор вам не вриједи ништа, зато што на суду не можете ништа остварити, док у ЕУ постоји правна држава, дакле уговор има своју вриједност коју и треба да има. Сљедеће јесте стабилност закона, постојаност закона.

У ЕУ постоје закони који се годинама, деценијама, па и 50 година не мијењају, а код нас нажалост сваке године или пола године у привреди се мијењају закони. То је велики недостатак нашег система. Једина наша предност јесте стопа пореза на добит која је најнижа у Европи, то је 10 посто”, каже економиста Мирјана Орашанин.

Добре примјере имамо, само је потребно да стварамо услове у којима ће се предузетнички дух развијати, а са њим и отварати нова радна мјеста. На тај начин, корист има цијело друштво, поручују економисти.

(БН Фото: Фејзбук)