Србија спољну политику темељи на четвороуглу

Ово се констатује у анализи Међународног института за блискоисточне и балканске студије из Љубљане (ИФИМЕС) и наглашава да се концепт спољне политике Србије темељи на четвероуглу ЕУ - САД – Кина - Русија + Покрет Несврстаних.

Наглашено је да је Србија кључна за стабилност и мир у региону и локомотива за европске интеграције свих шест земаља Западног Балкана.

Наводи се да охрабрује најава избора нове Владе Републике Србије, која ће бити са новом енергијом и великим персоналним промјенама и која ће имати још јачи фокус на европским интеграцијама и да ће по свом саставу бити мултиетничка као никада до сада. 

Оцјене кључних међународних фактора, према тој анализи, показују, да је Србија епицентар нормализације односа Западног Балкана, као и локомотива евроинтеграција земаља на Западном Балкану.

Приближавање Србије ка чланству ЕУ је посебно интензивно посљедњих неколико година. Србија има најснажнију и најразвијенију кадровску и логистичку инфраструктуру са којом може у релативно кратком року да одговори на изазове преговарачког процеса и потврди атрибут да је локомотива европских интеграција на Западном Балкану. 

Очекује се да земље, које још нису приступиле Отвореном Балкану аргументирано образложе своје противљење овој идеји, посебно имајући у виду да се иницијативи Отворени Балкан спочитавају великосрпске и великоалбанске амбиције.

Уколико огромни потенцијал за сарадњу не искористе земље региона искористиће то неко други, наводи се у анализи и додаје да је ту прије свега важна економија обима, отклањање разних административних баријера, различити синергетски ефекти и што је можда најважније, да све земље региона наступају са једним гласом према ЕУ, као што је то радила и још увијек ради Вишеградска група држава.

Морамо познавати свјетска искуства, која говоре да се ниједна земља није могла економски развити уколико није имала хармоничне односе са својим сусједима. Напретка нема уколико се не буде стварала култура заједништва. Све то су, према тој анализи, схватили грађани Западног Балкана, посебно пословна заједница, и уопште не изненађује висок процент подршке грађана Босне и Херцеговине Црне Горе и Косова за иницијативу Отворени Балкан, јер желе унаприједити свој живот и регионалну сарадњу због упућености једних на друге и зато је сарадња кључна појединачно за сваку државу али и за регион.

Односи са Русијом – шанса и изазов

Такође се указује да се Србија налази у специфичној ситуацији када се ради о захтјевима међународне заједнице према њој:

- ЕУ од Србије тражи да призна Косово, док ЕУ истовремено не може да присили својих пет чланица да призна Косово - Шпанију, Словачку, Румунију, Кипар и Грчку. ЕУ тражи од Србије да уведе санкције Русији због инвазије на Украјину, иако је Србија у УН-у осудила руску инвазију.

Аналитичари сматрају, да се Србија налази под снажним притисцима да испуњава захтјеве првенствено западних држава и да редуцира своје односе са Русијом и Кином. Оправданим се, сматрају аналитичари, поставља питање шта се Србији заузврат нуди и да ли ће Србија и даље моћи водити самосталну вањску политику и самостално доносити одлуке у складу са својим интересима пратећи свјетска кретања. 

Оцјене познавалаца бриселске политичке сцене су, да уколико би Србија увела санкције Русији ништа битно не би се промијенило на њеном европском путу. Али јачање притисака на Србију могло би дестабилизирати регију Западног Балкана и угрозити ионако крхак мир и латентну стабилност при томе додатно гурајући Србију у „загрљај“ Русије и Кине, каже се, између осталог, у анализи поменутог Института.

(БН Фото: Тањуг)