Годишњица "Олује" – 27 година од прогона Срба из Хрватске

Како је најавио председник Александар Вучић годишњица ове хрватске војно-полицијске акције биће обележена у Новом Саду, на Тргу слободе, данас у 20 сати.

Централно обележавање Хрватска традиционално организује у Книну, где ће председник Зоран Милановић данас приредити пријем за ратне команданте. Милановић ће том приликом уручити одликовања, медаље и унапредити неке припаднике Оружаних снага Хрватске, саопштено је из његовог кабинета.

Прецизни протокол обележавања годишњице ''''Олује'''' у Книну још није објављен, а први пут ове године неколико удружења цивилног сектора одржало је у среду получасовну антиратну акцију на Тргу бана Јелачића у Загребу у знак сећања на убијене и протеране Србе током и након ове војно-полицијске акције.

Према подацима Комесаријата за избеглице и миграције Србије, у војно-полицијској акцији ''''Олуја'''' је убијено и нестало више од 1.700 Срба, а протерано више од 250.000.

Док је за Хрвате ''''Олуја'''' разлог за прославе, за Србе је то најмасовније и једно од најсуровијих етничких чишћења које се догодило у ратовима на просторима бивше СФРЈ.

Акција ''''Олуја'''' почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције и јединица Хрватског већа одбране на подручју тадашње Републике Српске Крајине, односно Баније, Кордуна, Лике и северне Далмације, упркос томе што се та област налазила под заштитом Уједињених нација.

Док су колоне избеглица у аутомобилима, камионима, тракторима и другим пољопривредним возилима улазиле у Србију и БиХ, хрватска војска је улазила је у напуштени Книн, у којем је 5. августа истакла хрватску заставу. У акцији је учествовало око 130.000 припадника оружаних снага са хрватске стране.

У Хашком трибуналу је за злочин над Србима у ''''Олуји'''' био осуђен на 24 година затвора хрватски генерал Анте Готовина, али је у новембру 2012. ослобођен.

У Хашком трибуналу уз Готовину се судило и хрватским генералима Младену Маркачу и Ивану Чермаку за прогоне, депортације, убиства, злочине против човечности, пљачку имовине, кршење закона и обичаја ратовања. Чермак је првостепено ослобођен оптужби, док је Маркач осуђен на 18 година затвора. Међутим, Жалбено веће поништило је ту пресуду и ослободило га оптужби.

Због ратних злочина почињених у акцији „Бљесак" и „Олуја" Трибунал за ратне злочине у Хагу припремао је оптужницу против Фрање Туђмана, који је преминуо 1999.

У априлу 2001. хашки истражитељи саслушали су бившег начелника Генералштаба Хрватске војске Петра Стипетића, али је он након спроведене истраге ослобођен сумњи за злочине почињене током акција „Медачки џеп", „Бљесак" и „Олуја".

За 25 године од ''''Олује'''' хрватско правосуђе подигло је три оптужнице за ратне злочине над крајишким Србима и то против укупно седморице припадника хрватских војних и полицијских јединица. Суђења су резултирала са две осуђујуће пресуде, од чега је једна правоснажна.

У Хрватској ће ова годишњица ''''Олује'''' бити обележена у сенци прве оптужнице коју је Србија подигла против хрватских пилота који су бомбардовали колону Срба на Петровачкој цести.

Оптужница хрватске пилоте терети за злочин над српским цивилима у колони код Босанског Петровца и у месту Сводна, код Новог Града.

(Тањуг)