Јубилеј и рекорд: Влада Српске нас задужује 50. пут

Ово јубиларно задужење грађани Српске мораће да исплате у року од пет година са годишњом каматом од пет одсто и то тако, да се главница исплаћује једнократно по доспијећу, а камата једном годишње, по истеку сваке године од регистрације емисије.

Ова средства ће бити, како се наводи у одлуци Владе, коришћена у складу са Законом о задуживању, дугу и гаранцијама Републике Српске.

Намјена трошења средстава је постављена довољно широко да их Влада може трошити по својој вољи, за финансирање капиталних инвестиција, рефинансирање укупног или дијела дуга, плаћање условних обавеза по основу гаранција, као и у случају када зајмопримац не измири своје финансијске обавезе.

Такође, она се могу користити и за финансирање буџетског дефицита у случајевима када Министарство финансија процијени да ће планирани расходи бити већи од износа планираних прихода, те за ограничење дуга.

“Продајна цијена утврђује се у проценту од номиналне вриједности, у складу са ограничењима из одлуке о дурочном задуживању Републике Српске за 2022. годину, а емисија нема постављени критеријум успјешности. Упис се врши код овлашћених берзанских посредника, на Бањалучкој берзи а.д. Бањалука”, наводи се у одлуци Владе Српске.

Дуг нарастао на скоро три милијарде марака

Ово је, дакле педесето задужење јавном емисијом обвезница, а до сада смо се на овај начин оптеретили за 1.930.167.000 КМ. Пројектована каматна стопа од 5,5 одсто за нову, 50. емисију обвезница, је највећа до сада. То показује да домаћи инвеститори, банке, фондови и осигуравајућа друштва, одбијају да јефтиније од тога кредитирају Републику Српску.

Извршни директор и саоснивач Центра за истраживања и студије – ГЕА из Бањалуке Марко Мартић за портал ЦАПИТАЛ каже да није толико проблем задужење него у шта ће се та средства утрошити.

“Задужују се и друге земље, не само ми, али је највећи проблем што нема довољно информација о намјени тих средстава. Постоји правило да се дугорочне потребе финансирају из дугорочних извора, а краткорочне потребе из краткорочних извора. Уколико се ми дугорочно задужујемо да бисмо осигурали краткорочну подршку буџету (за плате, новчану помоћ и одређена социјална давања) онда је то много озбиљнији проблем од висине каматне стопе по којој се задужујемо,” каже Мартић.

Средства из задужења би требало да иду на нешто што траје колико и задужење, око пет година, каже Мартић. Тада би се новац трошио постепено и истим темпом враћао дуг. Тренутно не видимо и не знамо на шта ће бити потрошена ова срества, а то је далеко већи проблем него висина каматне стопе.

“Ви се задужејете по вишој стопи само кад морате или кад знате да ћете из тог улагања дугорочно моћи отплатити главницу и камату. У ситуацији када се задужујете без јасне идеје о намјени и ефектима улагања онда у првом плану нису економски или финансијски мотиви за доношење такве одлуке, већ можда политички или неко други“, каже Мартић.

Ситуација је данас таква, каже Мартић, дошло је до глобалног раста цијена капитала за барем један и по до два процентна поена. Шта је било раније три, сада је око пет одсто.

“Када је у питању висина каматне стопе по којој се задужујемо, она зависи и од глобалних кретања на финансијским тржиштима а чињеница је да је у протеклих неколико мјесеци дошло до пораста цијене капитала. Мислим да из те перспективе треба посматрати и пораст каматне стопе“, каже Мартић.

Задуженост по осталим емисијама преко милијарду марака

Имала је Влада и још 27 емисија других хартија од вриједности и то десет емисија за измирење обавеза по основу старе девизне штедње, двије емисије за измирење обавеза према добављачима, једну емисију за измирење обавеза по извршним судским одлукама, петнаест емисија обвезница за измирење обавеза по основу ратне штете, а све у укупном износу од 1.045.246.700 КМ.

Иначе, Републици Српској следеће године доспијева наплата дуга већег од милијарду КМ, од чега само 400 милиона марака по основу петогодишње, нетранспарентне емисије обвезница на Бечкој берзи.

Укупан дуг Српске крајем прошле године износио је 6,16 милијарди марка. У јануару је усвојена информација о новом максималном задужењу од још 611 милиона марака, а изгубљен је и спор против словеначког “Вијадукта” вриједан 90 милиона марака који ће ускоро стићи на наплату.

(Цапитал   Фото:Цапитал)