Породично-страначке везе рецепт за успјех...

Колико успјешне дјеце у Босни и Херцеговини познајете? Да би успјели, знање и кофере однијели су далеко, преко границе. Неким синовима, ипак, довољно је само да буду синови, а тата ће учини све да се, ето, не дрогирају. Од првог одобреног три милиона марака вриједног „кредита“ Инвестиционо-развојне банке Републике Српске, док тата сједи у Кредитном одбору акционара банке, до послова тешких 202.155.071 КМ пут је кратак, уз презиме звучно – Додик. ИТ тендер мајстор „Проинтер“, с којим „сарађује“ Милорадов Игор, од јавног сектора за седам година постојања добио је тачно толико кроз 781 уговор.

Само од 1. јула до данас обзнањено је да је на куповине од „Проинтера“ из разних буџета безобразно и бахато потрошено 2.307.405 КМ са ПДВ-ом. На намјештене тендере од „Електро-Бијељине“ добили су уговор од 93.483 КМ, од:

- „Електрокрајине“ - 50.880

- Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове - 40.950

- Електропривреде Републике Српске - 77.167

- Општине Станари - 315.865

- Пореске управе Републике Српске - 585.000

- Фонда пензијско-инвалидског осигурања Републике Српске - 294.456

- Шума Републике Српске - 3.709

- Правобранилаштва Републике Српске - 790.809

- Универзитетског клиничког центра Републике Српске - 35.093

- Завода за запошљавање Републике Српске 30.000 КМ

Свим овим институцијама, предузећима и установама управљају кадрови СНСД-а Милорада Додика, у чијима кампањама активно учествује и син Игор. Питање сукоба интереса нико не спомиње.

Након што су 5. јануара ове године пооштрене америчке санкције Милораду Додику, а „на леду“ се нашао и „Проинтер“ којем су свјетске компаније почеле да отаказују послове, функционери смјештени у фотеље које им финансирају грађани имали су задатак да у фирму упумпају што више јавног новца.

Партијско-породични задатак у том периоду, али и годинама раније изузетно су обављала руководства “Шума Републике Српске”, Регулаторне агенције за комуникације БиХ, Савјета министара БиХ, Републичке управе за инспекцијске послове, Општине Лакташи, Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију Српске, Правобранилаштва Републике Српске, Аутоцеста Федерације БиХ, Агенције за посредничке, информатичке и финансијске услуге Републике Српске, Електропривреде ХЗ ХБ, Добоја, Жељезница Републике Српске, Министарства управе и локалне самоуправе Републике Српске, Министарства просвјете и културе Српске, Министарства трговине и туризма Српске, Међународног аеродрома Сарајево, Аеродрома Републике Српске, Електро-Добоја, Водовода Добој, Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Републике Српске, Електропривреде Српске, Рудника и Термоелектране Угљевик, Инвестиционо-развојне банке Српске, Хидроелектрана на Врбасу, Градишка, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, Министарства за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво Српске, Рудника и Термоелектране Гацко, РТРС-а, Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ, Ветеринарског института “Др Васо Бутозан”, Службеног гласника Републике Српске, Олимпијског центра Јахорина, Тужилаштва БиХ, Агенције за осигурање Српске, Агенције за идентификационе документе, евиденцију и размјену података БиХ (ИДДЕЕА), Института за заштиту здравља Републике Српске, Хидроелектрана на Дрини, Државне агенције за истраге и заштиту (СИПА), Електро-Херцеговине, Студентског центра Пале, Хеликоптерског сервира Републике Српске, Дома здравља Бањалука, Лутрије Српске, Бањалука, Агенције за безбједност саобраћаја Републике Српске, Дома здравља Бијељина, Службе за заједничке послове Владе Републике Српске, Дирекције за цивилно ваздухопловство БиХ (БХДЦА), Електродистрибуције Пале, Министарства одбране БиХ, Министарства финансија Републике Српске, Централне банке БиХ, Вода Српске, Електропреноса БиХ, Владе Републике Српске, Универзитета у Источном Сарајеву, Путева Српске, Брчко дистрикта, Завода за запошљавање Републике Српске, Хидроелектрана на Требишњици, Управе за индиректно опорезивње БиХ, Електрокрајине Бањалука, Универзитетског клиничког центра Републике Српске, Фонда здравственог осигурања Републике Српске, Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове, Пореске управе Републике Српске, Министарства унутрашњих послова Републике Српске, Завода за физикалну медицину и рехабилитацију “Др Мирослав Зотовић”, Фонда пензијско-ивалидског осигурања Српске, Пошта Српске…  

Да би боље тендерски пословао, „Проинтер“ је преузео или се увезао уговорима о сарадњи са другим фирмама којим су управљали тајкуни или чланови породица блиских Додиковим. Тако је под овом командом завршила „Калдера Цомпанy“ Миленка Чичића, а најављени „напад на електроенергетски сектор“ био је више него бруталан. Милиони марака из касе ЕРС-а завршили су на рачунима ових фирми.

Сарадња је озваничена и са фирмом „Дwелт“ Стефана Крнете, зета бившег СНСД-овог министра здравља Ранка Шкрбића. Грађани ће, на примјер, тешко заборавити прошлогодишњи "струјни удар" од  31.828.565 КМ за којекакве системе 15 зависних предузећа из система „Електропривреде Републике Српске“.

ГОСПОДАРЕЊЕ МЕДИЈСКИМ ПРОСТОРОМ

Милорад Додик зна колико је за његов опстанак на власти важно да управља медијским простором. „Проинтер“ је ту да „заведе ред“ па је својевремено купио фирму „К-2“ и тиме у потпуности преузео власништво над бањалучком Алтернативном телевизијом.

Фирму „К-2“ основали су раније радници АТВ-а који су имали одређен удио у власништву телевизије. Међутим, већина њих је 2019. године свој удио продала фирми „Гранд траде“ пресуђеног криминалца Милета Радишића.

С обзиром на то да је у претходном периоду од „Интегра инжењеринга“ Додиковог пријатеља Слободана Станковића купио већински удио, као и удио који је имао „Гранд траде“, „Проинтер“ је куповином фирме која је уз њих једини преостали власник, дошао до потпуног власништва над овом медијском кућом. У власничким папирима сада су само козматичке промјене – санкционисаним АТВ-ом управља „Инфинитy медиа“. „Проинтер“ је члан „Инфинитy Интернатионал Гроуп“.

„Инфинитy медиа“ управља и пропалим пројектом УНА ТВ. Регионалним медијским простором породица није успјела да загосподари.

СУД: ЖУРНАЛ ВАМ НЕ ВРИЈЕЂА УГЛЕД, ПОСТАЛИ СТЕ ГЛАВНИ ПАРТНЕР ЈАВНОГ СЕКТОРА

Дугогодишње писање Журнала о неконтролисаном одливу јавног новца на породични рачун потврдио је и Основни суд у Бањалуци пресудом од 19. августа прошле године.

Иако су челници „Проинтера“ годинама негирали било какву повезаност са породицом Додик, као и утицај на одлуке директора јавних предузећа, Журнал је континуирано пратио јавне набавке у којима је фирма, махом као једини понуђач, добијала десетине милиона марака тешке послове. Правећи невјероватан притисак на новинаре Журнала, „Проинтер“ је поднио неколико тужби за клевету. Међутим, уз многобројне материјалне доказе, суд је одбацио прву. На ову одлуку, занимљиво, „Проинтер“ се није жалио. Према незваничним информацијама, правни савјетници су моћи осокољеним „привредницима“ рекли да и не постоји основ за судски прогон. Док Журнал чека нове позиве за рочишта, правоснажна пресуда је јасна!

Наше образложење да смо годинама пратили рад „Проинтера“ и да имамо податке како је ова фирма протеклих година закључила огроман број уговора са јавним сектором и тако остварила значајне приходе, суд је потврдио сматрајући да „није спорно да је компанија преузела примат на ИТ тржишту у Републици Српској и постала један од главних партнера јавног сектора, што је општепозната чињеница која се протеже кроз све медије“.

„Ово изражавање се не може сматрати клеветничким па суд сматра да да нема ни елемената повреде угледа која би оправдавала досуђивање нематеријалне штете“, стоји у правоснажној судској одлуци.

Уосталом, тата Милорад почесто је нервозан па у нервози и сам разоткрије сина. Тако је било и врелог 18. јула 2019, за скупштинском говорницом.

„Није власник, ни овлаштено лице у тој фирми, али јесте сарадник те фирме, сарађује са иностраним фирмама и има од тога приходе“, рекао је пред народним посланицима.

(Журнал инфо/ фото: Н1)