Уље с 3КМ скочило на 5,70, цијене задају главобољу

Економски аналитичари кажу да до снижавања цијена дође тек онда када продавачи примијете да би залихе које имају могле пропасти.

Осим што је куповна моћ грађана знатно слабија, многи су искористили период повољнијих цијена, а неријетко су се и задуживали како би направили залихе основних животних намирница попут брашна, уља, шећера и соли те како их у наредном периоду не би морали куповати.

1,7 одсто
Потрошачке цијене у ФБиХ су опет више, а подаци Завода за статистику ФБиХ показују њихов раст у јуну 2022. у односу на претходни мјесец за 1,7 одсто.

Упоредили смо податке Федералног министарства трговине који се односе на просјечне цијене намирница, према којима је јуни ове године знатно скупљи у односу на јуни 2021.

Оно што је битно споменути јесте да је покривеност потрошачке корпе просјечном платом испод 50 одсто.

У протеклих годину засигурно је највише поскупјело уље, па су тако грађани за литар уља прошле године издвајали 3,01 КМ, а ове године га плаћају 5,70 КМ.
Скупља је и рижа, која је по килограму коштала 3,38 КМ, а сада кошта 4,23 КМ. Значајно је поскупјело и брашно, које по килограму сада кошта 1,47 КМ, а коштало је 0,94 КМ.

Месо 18 КМ
С обзиром на сушу и уништене кукуруз и пшеницу ове сезоне, пољопривредници најављују да ће цијене меса наставити расти. Грађани на месу праве и највеће уштеде, па се у продавницама могу наћи већ извагана паковања од 200 и 300 грама фашираног меса, што раније није био случај.

И док је килограм јунећег меса од бута без кости у јуну прошле године коштао 13,55 КМ, ове године кошта скоро 18 КМ. Незапамћене цијене достигла је и пилетина, а пиле се може купити за 6,49 КМ, док је само годину раније коштало 5,02 КМ.

Цијене маслаца су посебно изненадиле грађане, а килограм сада кошта 28 КМ, док је раније коштао 21,56 КМ. Уштеде се праве и на кафи, чија је цијена по килограму достигла 16,86 КМ, а раније је била 13,17 КМ.

За литар млијека данас је, умјесто ранијих 1,38 КМ, потребно издвојити 1,65 КМ, преноси Аваз.

Највећи раст
Ипак, подаци Завода за статистику ФБиХ показују да је највећи раст забиљежен у одјељењима рекреација и култура за 1,6 одсто те ресторани и хотели за 1,3 одсто.

(Српска инфо)