Економска криза погодила и воћаре

Убирају се плодови воћа на обронцима Мајевице. Шљива скоро обрана, а берба јабуке тек креће.  

Дарко Милошевић, воћар из Тутњевца, каже да ће дио јабуке са гране отићи продају, а други дио иде у хладњачу. Што се тиче пласмана, углавном је планирано да се јабука продаје на локалном тржишту.

"Надамо се да ће цијена јабуке ове године бити боља, него претходних с обзиром да су и улагања већа него што су прошлих година била.", наглашава Милошевић у изјави за БН.

Шљива, стратешки производ мајевичког краја има своје мјесто на тржишту ЕУ, али ове године потражња је опала, а ни цијена није задовољила произвођаче. Са подручја Мајевице и дистрика Брчко извезено је око 3 – 4 хиљаде тона, а некада су количине достизале и до 11 хиљада тона.

Саво Симић, воћар из Тутњевца, кажебда је цијена откупа прошле године била боља.

" Цијена шљиве је скоро иста као лани када све је било јефтиније и ђубриво и радници.", наводи Симић. Додаје да су поскупљења огромна.

"Све је дупло поскупило, само шљива остала иста цијена. Лани је била 0,80 ове године 0,90 фенинга."

Милошевић каже да су воћари имали и проблеме везане за транспорт.

"Проблем је гранични прелаз Греадишка. То нам је одувијек уско грло. Купци траже да се испоштују термини и ако роба мора да стоји на прелазима мора да касни."

Док калкулишу са улогом и приносом, воћари наводе да би уштедили 800 марака, само да су укинуте акцизе на гориво, јер просјечно троше 2.000 литара годишње.

"Ми се обрадујемо сваком фенингу. Надлежна министарства колико год буду могла да нам помогну да превазиђемо ову кризу да ли кроз укидање акциза, или кроз укидање ПДВ-а на репроматеријал, на све што буду могли да ураде бићемо задовољни и презадоовљни.", каже Милошевић.

Питање акциза требало се ријешити почетком године, на шта су много пута указивали економисти.

Економиста Фараук Хаџић, каже да ефекти укидања акциза сада и прије пола године нису исти.

Позитивне ефекте укидања акциза, у првом реду би осјетили како воћари, тако и сви пољопривредни произвођачи, који су уједно и највећи потрошачи. Овако, незаштићени, тешко опстају у овом послу. Најбољи примјер су произвођачи из Поткозарја, који су најавили да ће уништити 30 одсто воћњака.

(БН)