Снежана Вујнић потписивала кредите без овлашћења!

Ово потврђује документ који је у посједу еТрафике, а који недвосмислено показује од када до када је Вујнићка била овлашћена за потпис на одобрене кредите. Она је 30. марта 2012. године именована на мјесто директора ИРБ-а РС, а мандат јој је истекао тачно четири године касније, након чега није продужен. Вујнићка стога није могла да потписује кредитна задужења, иако је са тим наставила пуне четири године.

Од 30. марта 2016. па до 3. јануара 2021. године, када је именован нови директор, све одлуке ИРБ-а РС су незаконите!

Међу незаконито потписаним одлукама, у периоду када Вујинићка није имала никаква овлашћења да их одобрава, јесте и уговор о заснивању заложног права на непокретностима некада чувене посластичарнице “Пингвин” у Бањалуци. Адвокат Дин Тешић, који заступа власницу поменуте посластичарнице, која је тужила ИРБ РС, истиче да докази до којих је дошао наш портал недвосмислено потврђују да су незаконите све одлуке које је Вујинићка потписала у спорном периоду.

“Ништави су и сви уговори о кредитима и уговори о заснивању хипотеке, као и све уговорене забране прометовања непокретности које су предмет обезбјеђења таквих незаконитих кредита. У оваквим случајевима, што је јасно регулисано како Законом тако и одлукама Врховног суда Републике Српске, које ћемо презентовати суду у наставку поступка, долази до оглашавања уговора о кредиту или одлуке ништавом од стране суда, па они не производе посљедице, тј. ИРБ РС нема право да потражује уговорене камате, нити да средства обезбјеђења која су заложена за добијање кредита буду продавана путем суда у извршном поступку”, тврди Тешић.

ИРБ РС у овом случају, каже Тешић, једино може потраживати новац који је корисник кредита добио без икаквих интереса, тј. камата, и то у парничном поступку, а не у извршној продаји непокретности дужника.

<бр />“Ово зато што је хипотека незаконито уписана. У будућности ће се поставити и питање законитости свих одлука ИРБ-а РС у овом спорном периоду, као и фондова којим ИРБ РС управља, посебно оних који се односе на продају акција предузећа и одлука којим је управљано предузећима у којима ИРБ РС, тј. Акцијски фонд Републике Српске посједује акције”, каже Тешић.

Ово значи да би се све што је Вујнићка у том периоду потписала требало огласити незаконитим и вратити у првобитно стање, да су уписане хипотеке неважеће и да ИРБ РС сада од дужника може тражити само главнице, али не и камате.

Након што јој је истекао мандат и овлашћења, Вујнићка је наставила потписивање кредитних задужења до одласка из директорске фотеље, без обзира на то што није могла да потпише ни један једини папир. Ово сада користе бројни клијенти који су покренули тужбу и траже да се њихова дуговања пониште, а позајмице отпишу, што ће буџет Републике Српске коштати милионе марака.

<имг срц="/стораге/имагес/2022/09/20/345899/снезана-вујниц-потписивала-кредите-без-овласцења-2.wебп" алт="" />

Интересантно је да Вујнићка у четворогодишњем периоду није поново именована на мјесто директора, нити јој је додијељен статус вршиоца дужности, па је све послове у овој банци обављала без овлашћења.

Она је именована на ову функцију 2012. године, а неколико дана прије истека четворогодишњег мандата, 2016. године, ухапшена је због сумње да је учествовала у вишемилионским банкарским проневјерама. Ријеч је о Бобар банци, а група овлаштених особа којој се још увијек суди, међу којима је и бивша директорка ИРБ-а, се терети да је из банке извукла преко 125 милиона марака.

Након пуштања из притвора, и поред оптужби које јој се стављају на терет, власти Републике Српске на челу са тадашњим предсједником Милорадом Додиком, поново је враћају на стару функцију. Она се враћа на посао иако јој је у међувремену истекао мандат и није добила ново именовање нити статус вршиоца дужности. Без нове одлуке о именовању радила је као директорка највеће банке у РС све до 2020. године.

Остало је нејасно како је Вујинићка могла да ради пуне четири године након истека мандата и да потписује одобрења за кредите без овлаштења Надзорног одбора за послове које обавља. Заправо, није јасно на основу чега је добијала своју плату, ако је уоптше радила за плату.

Ова афера би могла да кошта, дакле, ентитески буџет за износ од неколико десетина милиона марака јер је горе наведено постало основ за тужбу онима који су подигли кредите преко ИРБ-а у периоду у којем Вујинићка није могла потписивати такве одлуке, те ће у судским процесима који су у припреми тражити поништавање одлука.

То даље, неће значити поврат новца у буџет ИРБ-а, јер је он одавно потрошен, а међу кредитираним фирмама је и низ оних блиских властима које су добијале новац иако су биле пред гашењем. Једна од њих је и поменута посластичарница „Пингвин“, у то вријеме блиска врху владајућег СНСД-а, која је новац добила иако су у медијима мјесецима писало да је пред пропадањем, што се касније и догодило. Кредит није враћен нити више постоји нада да ће се тако нешто десити, а кључна одбрана бившим руководиоцима ове фирме је управо то да је одлука о кредиту ништавна.

Власници “Пингвина” Славици Гребенар један од њених кредита одобрен је у периоду када Вујнићка није имала овлашћења да га потпише, а сада је јасно да ће он бити ништаван и због незаконитости везаних уз неисправно обрачунате промјењиве каматне стопе.

Слично се десило када је члановима Комисије за хартије од вриједности Републике Српске истекао мандат, па је Врховни суд Републике Српске потврдио став нижестепеног суда да су овлаштења након истека мандата техничке природе и да је дјеловање ограничено на послове у оквиру тзв. техничког мандата, а то значи да се не могу доносити акти којима се намећу права и обавезе другим субјектима.

Према важећим законима, тврди адвокат Бојана Врањеш Ћоћкало, када је трајање мандата члану управе (директору) одређено бројем година, мјесеци или дана, онда истеком посљедњег дана трајања тако одређеног мандатног периода именована особа више није члан управе.

“Радње које предузима лице којем је истекао мандат не могу се сматрати радњама члана управе, јер их то лице више није овлаштено предузимати”, објаснила је она.

Изјашњавање по овом питању затражили смо и од Инвестиционо развојне банке РС, али до завршетка овог текста нису одговорили на наша питања. Питали смо их у којем периоду је Снежана Вујнић била дикреторка ИРБ РС и затражили тачан датум, као и да ли је након 30. марта 2016. године донесена одлука о њеном именовању на други мандат уз захтјев да нам се та одлука достави. Од њих смо тражили и коментар на тврдње да ће клијенти захтијевати поништавање уговора о кредиту и заснивању заложног права на покретним и непокретним стварима због незаконитог потписивања захтјева за кредите, зато што Вујнићка није била овлашћена за потписивање.

(<а хреф="хттпс://www.етрафика.нет/друство/86982/доказано-вујницка-потписивала-кредите-без-овласцења/"><стронг>Етрафика Фото: Етрафика)