Инвалиди огорчени на власт: Траже мито и уцјењују нас

Дарко Ђурић, ратни војни инвалид Војске Републике Српске, већ четири године безуспјешно покушава да од Фонда здравствене заштите добије средства за набавку протезе, која му је неопходна и чији недостатак му је узроковао озбиљне здравствене проблеме. 

“Мој проблем је у томе што сам прије 12 година добио од Фонда здравственог осигурања протезу, која је за моје године врхунска, а сада послије 12 година ми не дају. Посљедње четири године ми је не дају. Нијемац је дао гаранцију шест година, они тврде да може бити десет, а мени је издржала осам. Послије тога само су наступили проблеми и падови, тако да је не носим. Морао сам да сам подигнем кредит, да бих купио лежиште, које ми сада ништа не значи. Бацио сам паре. Они кажу да немају пара за мене, а за аута сваке три године имају да мијењају у Влади", каже Ђурић.  

Поједина лица запослена у Фонду оптужује за корупцију, јер су му, како тврди, тражили новац.

“Тражили су да им ја направим мало маснији рачун, да и њих почастим. Онда када њих почастим, морам опет у банку да дигнем кредит, да намирим то. Госпођа се зове Оливера Кнежић, лично је преко адвоката успоставила контакт да ми “помогне”. Ја на то нисам пристао”, објашњава Ђурић.

Ресорни министар каже да није упознат са конкретним случајем, али да ће се консултовати са сарадницима и реаговати у случају да буде потребе. 

“Нисам упознат са конкретним случајем, даћете ми прилику свакако да се упознам са својим сарадницима. Свакако знам да смо одређене ствари када су у питању медицинска средства радили измјене кроз правилнике фонда Здравстевног осигурања и да су ту одређене ствари рађене по питању побољшања. Оно што морам напоменути јесте да је нови Закон о здравственом осигурању предвидио одређене измјене које се односе на унапређење положаја лица која користе различите врсте медицинских средстава”, каже Ален Шеранић, министар здравља и социјалне заштите Републике Српске.

Незадовоњи су и у Градском одбору удружења инвалида града Бањалука. Траже измјену Закона о социјалној заштити Републике Српске. 

“Ми и даље стојимо иза тога да су направљене велике грешке у Закону о социјалној заштити и да је учињена неправда према оним најтежим лицима са инвалидитетом који не могу да остваре право на личну инвалиднину и када некада кажем да слика говори више од 1000 ријечи, онда ћете видјети да нас тројица који стојимо имамо личну инвалиднину, а човјек који сједи у колицима нема”, незадовољан је Радован Ристић из Градског одбора удружења инвалида града Бањалука.

Један од оних који немају право на личну инвалиднину је и Зоран Вујин, лице са инвалидитетом прве категорије, који је инвалидитет стекао у саобраћајној несрећи када је имао 26 година. 

“Колико год Влада говорила да је Закон прошао уставну процедуру и да је Уставни суд рекао да је тај закон у реду и да не крши људска права, ја сматрам да је закон дискриминаторски зато што особа која је стекла инвалидитет са 17 година има право на личну инвалиднину, а особа која је стекла инвалидитет са 18 година нема право. Која је резлика између тих људи”, пита се Зоран Вујин, лице са инвалидитетом прве категорије.

Окупљени испред зграде Владе РС, од надлежних су затражили увођење личне инвалиднине за лица са инвалидитетом која то право по актуелном закону нису остварила, повећање личне инвалиднине и увођење у закон персоналне асистенције као загарантованог права.

(БН)