Капитал Централне банке БиХ клизи ка нули

"Пад капитала је посљедица дешавања на финансијском тржишту. С обзиром да због глобалних дешавања расту приноси на вриједносне папире, сходно томе пада вриједност и то се одражава на пад капитала. Предузимамо мјере да реструктуирамо портфолио, да се ослободимо папира и идемо у депозите", рекао је за "Независне новине" Драган Кулина, члан Управног одбора Централне банке Босне и Херцеговине.

Иначе, капитал Централне банке Босне и Херцеговине, односно нето страна актива падају већ годинама, али мало шта се ради по том питању. На крају 2020. године нето страна актива Централне банке Босне и Херцеговине износила је 895,6 милиона КМ да би на крају 2021. године износила 772,7 милиона КМ или 122 милиона КМ мање.

Закључно са августом ове године, капитал Централне банке Босне и Херцеговине износио је "свега" 509,6 милиона КМ, што је за 263 милиона КМ мање него на крају 2021. године и чак 386 милиона КМ мање него на крају 2020. године.

Подсјећања ради, "Независне" су још почетком ове године у тексту "Капитал Централне банке БиХ пао за 122,9 милиона КМ", упозориле да би капитал ове банке до краја године могао пасти за око 400 милиона КМ што ће се с обзиром на кретања на свјетском тржишту вјероватно и обистинити.

Како незванично сазнајемо, Централна банка већ на сутрашњој сједници управе требала би да разматра како изаћи из овог проблема, односно како зауставити пад капитала.

"Тренд у свијету у наредном периоду ће ићи у правцу губитка независности централних банака. Фискална доминација је почетак тог тренда. Структура наших девизних резерви и начин размишљања мислим да не одговара будућем времену. Нажалост као друштво одбијамо да дискутујемо о монетарним питањима. Да ли смо као друштво сазрели да мјењамо оквир, да га прилагодимо садашњим и будућим ризицима који нас очекују", рекао је Саша Стевановић, економиста.

Када је ријеч о Централној банци Босне и Херцеговине, новац који има углавном улаже у традиционалне вриједносне папире, од чега већина централних банака у свијету одустаје. С обзиром на дешавања у свијету, инфлацију, рат у Украјини, енергетску кризу итд... приноси на обвезнице константно расту, што доводи до већих каматних стопа на те обвезнице, а посљедица тога су пад њихових вриједности.

"Ми можемо констатовати чињеницу да ништа не указује да ће се каматне стопе смањити. Трендови указују да ће оне расти. Када оне расту цијене обвезница падају. Интензитет пада ћемо видјети.

Да ли као друштво можемо успоставити систем гдје ће наше девизне резерве, чија је функција заштита од економских шокова, у смислу да се у кризним временима више вјерује у домаћу валуту. Показатељ да је ниво заштите конвертибилне марке најнижи од момента докапитализације ЦББиХ од стране ентитета, прије 24 године треба да нас освјести.

Нема простора за панику, али има простора за жаљење што констатујемо посљедице, а не бавимо се узроцима", истакао је Стевановић за "Независне новине".

(Независне)