Ко је саботирао "Сјеверни ток", упире се прст у Бајдена

Када су детониране – било помоћу тајмера или даљински - потреси су се осетили стотинама километара далеко, а сеизмолози су их упоредили са земљотресима.

За неколико секунди Северни ток 1 и 2 су процурили. За неколико дана, милиони кубних метара природног гаса исцурили су у данске и шведске воде.

Остварена мисија за свакога ко је подстакао овај акт индустријског тероризма без преседана.

Да ли заиста Русија стоји иза ове "самосаботаже", као што јавност претпоставља?

На крају крајева, председник који је раније ове године запретио да ће "окончати" Северни ток не борави у Кремљу, већ у Белој кући. Амерички председник Џо Бајден није могао да буде јаснији када је почетком фебруара обећао да ће Северни ток бити "готова прича" уколико руске трупе и тенкови уђу у Украјину.

Инвазија се догодила. Дакле, да ли је Бајден испунио своје обећање?

У то време је рекао да би таква операција била превише компликована за извођење или да би била превише штетна на дипломатском плану, с обзиром да Северни ток 2 контролише Немачка. "Али, хоћемо, обећавам вам, ми то можемо".

Ове примедбе су се показале као пропагандни поклон Кремљу након цурења гасовода. Портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова исмејала је америчког председника склоног гафовима, позивајући га да одговара за своје речи и поступке.

Можда делује чудно тражити кривце било где другде осим у Москви али, пише Дејли мејл, ови инциденти су се десили у областима Балтичког мора које припадају америчким савезницима - Данској и Шведској.

Док руски бродови имају право да уђу у ове "ексклузивне економске зоне“, од САД и њихових пријатеља би се очекивало да пажљиво прате њихову активност. Можда су САД стајале по страни, дозвољавајући да се саботажа изврши?

У Вашингтону су можда мислили да би такав инцидент убедио оне европске државе које се највише ослањају на Русију у снабдевању енергијом да удвоструче своје напоре за постизање енергетске независности.

Није случајно да су те државе, попут Немачке, биле најневољније да активно оспоравају војну надмоћ Русије у Украјини и биле су најжешће у захтевима да украјински председник Володимир Зеленски преговара са Путином.

Свакако да постоји огорченост у континенталној Европи након напада на гасоводе. Природни гас који цури је 90 одсто метана, кључног покретача глобалног загревања. Дакле, Путин, или било ко други, искористио је загађење као оружје.

Данска је саопштила да би цурење могло да представља трећину њених емисија гасова стаклене баште. Норвешка је своја постројења за нафту и гас ставила у приправност због напада. Литванија је појачала безбедност на свом терминалу за увоз течног природног гаса.

Али чији се дугорочни стратешки циљеви постижу нападима, руски или амерички? Заплет се закомпликовао у уторак када се бивши пољски министар захвалио САД за експлозије на Северном току.

Радослав Сикорски је на Твитеру објавио слику масивног изливања гаса на површину Балтичког мора уз коментар: "Хвала САД“.

Многи руски бродови носе минијатурне подморнице као што су подводно возило без посаде Чембало (УУВ), Клавесин и Лошарик. Ови интелигентни "поморски роботи“ могу се користити за надзор дубоког мора и испоруку експлозивног терета.

Историјски гледано, подморнички рат је био јача страна Русије, традиција која се наставља и данас. Ови УУВ-и су опремљени прецизном навигационом и комуникационом опремом, а њихова способност роњења ставља дно Балтичког мора на дохват руке.

Напади су такође нагласили рањивост подводних кабловских мрежа на које се ослањају Британија и друге земље.

Пензионисани контраадмирал Крис Пари рекао је за Дејли мејл да је Велика Британија "широко отворена“ за сличан напад.

Синоћ је упутио шокантно упозорење, рекавши: "Заштита и одбрана ових виталних енергетских и комуникационих артерија су занемарени, чак и када су се војне и цивилне технологије и платформе, како са посадом тако и без посаде, способне да их поремете и оштете, значајно умножиле. Није само Велика Британија та која је у опасности у овом погледу, већ и цела међународна заједница".

Страхови од нестанка интернета и мобилних телефона ове зиме су се недавно појачали – пошто Европа нема довољно резервних система на које би се могла ослонити у случају нестанка струје.

Циљањем на кључну инфраструктуру непријатељска држава – посебно она која је попут Русије претрпела неуспехе на бојном пољу – може другу државу да доведе у блокаду. Смањење залиха енергије је само један од начина да се то постигне.

Русија, или било ко већ, ставила је Британију и Европу у стање високе приправности за даље нападе, можда на подморске каблове за пренос података који преносе финансијске информације преко Атлантика – што би направило хаос на берзама.

(Курир   Фото: Фото: ЕПА/Гавриил Григоров/спутник/кремлин, ЕПА Цхрис Клепонис Поол, ЕПА-ЕФЕ/СWЕДИСХ ЦОАСТ ГУАРД