Од 1. децембра нафта у Србији скупља за 20 одсто

- Виша цена црног злата ће повећати дефицит у размени са иностранством. Такође, скупља нафта значи да ће трошак рафинерије за производњу деривата бити већи. Тиме се сужава и простор државе да ограничава цене горива, уколико буде даљег поскупљења сирове нафте на глобалном тржишту. То ће, даље, повећати трошкове производње, услуга, транспорта и створити додатно финансијско оптерећење - каже за "Новости" Бојан Станић, помоћник директора за стратешке анализе Привредне коморе Србије.

Он наглашава да не постоји бојазан да Србија неће обезбедити довољне количине црног злата, али да ће његова цена бити виша.

Премијерка Србије Ана Брнабић истакла је јуче да је захтев Хрватске да се заустави допремање руске нафте Србији преко нафтовода "Јанаф", у оквиру новог пакета санкција ЕУ Русији, отворени акт непријатељства и да представља увођење санкција нашој земљи, а не Русији.

Она је оценила да је та одлука скандалозна и да се тиме нашим грађанима и привреди директно из џепа избијају стотине милиона евра. Једина могућност коју Србија у том случају има је, како додаје, куповина црног злата преко других извора.

- Та нафта је најмање 20 одсто скупља него руска, због чега је ЕУ донела одлуку да изузме неке од својих чланица, да не би додатно осиромашиле. То показује лицемерје, јер оне имају огромну финансијску подршку ЕУ. Са друге стране, то је директан ударац на нашу земљу, као да сте увели Србији санкције.

Сирова нафта до Србије долази тако што се транспортује бродовима до Омишља на Крку, а одатле нафтоводом "Јанаф" кроз Хрватску до рафинерије у Панчеву где се прерађује.

Последњих месеци, због повољније цене, удео руске нафта у односу на укупно увезене количине је око 55 одсто, учешће домаћег црног злата је око 20 процената, а остало је из других извора. Прошле године је удео ирачке нафте био највећи, 47 процената, а руске око 20 одсто.

Стручњак за енергетику Милош Здравковић оцењује одлуку ЕУ као нечувену.

- Мађарској, Словачкој и Чешкој је дозвољено да купују руску нафту, и Бугарској су то омогућили, а и Хрватска је такође изузета из пакета и може да увози вакуумско гасно уље из Русије, зато што је њихова рафинерија у Ријеци дизајнирана тако да не може да прерађује дизел без њега. Та руска сировина је из истог разлога неопходна и земљама Источне Европе, али су оне хтеле да је се одрекну. То ће утицати да се смањи производња дизела у Европи.

Опек гура поскупљења

Одлука групе земаља извозница нафте ОПЕК плус да смање производњу црног злата и чињеница да су америчке резерве нафте на рекордно ниском нивоу и да неће моћи да интервенише на тржишту, значи да у наредном периоду може да се очекује скок цена нафте и деривата - оцењује Здравковић.

Избрисали "Нафтагас"

Југословенски нафтовод, који је после распада СФРЈ преименован у Јадрански (Јанаф), изграђен је 1979. године за потребе рафинерија у тадашњој заједничкој држави. Његову изградњу финансирале су компаније "Нафтагас" из Новог Сада, "Ина" из Загреба и "Енергоинвест" из Сарајева са по 15 милиона долара. Уговором о изградњи нафтовода из 1974. прецизирано је да ниједна страна нема право да једнострано мења власничку структуру. Међутим, Хрватска је занемарила ту одредбу и већ 1991. из судског регистра избрисала два друга оснивача и сувласника, а нафтовод уместо "југословенски" преименовала у "јадрански".

(Новости Фото Схуттерстоцк)