Најновије
23:13 Пуцњава у Будви: Убијена једна особа, трага се за двије 22:40 Одређен притвор брату бившег премијера Мађарске 22:38 Партизан се дуго мучио, па савладао Басконију у Арени 22:02 Французи покушали да сруше тендер за ауто-пут Рача-Бијељина 21:48 Гориво у БиХ скупље него у Словенији и Хрватској 21:07 Откривено: Опасни отпад у Варешу одлаган близу кућа 21:01 МУП се огласио о хапшењу бившег министра Басте 20:52 Фестивал српских пјесама и игара у Источној Илиџи 20:35 Када страначки шеф преузме улогу: Додик заробио институције Републике Српске 19:55 Разбијена криминална група: Дрога са Пала преко Сарајева ишла ка Зеници

Правили фантомске странке због бирачких одбора

Од 31 политичке партије која се борила за 83 фотеље у Парламенту Српске, њих чак 20 није успјело да пређе ни цензус. Кад се саберу њихови гласови, добили су повјерење тек нешто више од 11 хиљада бирача.

Република Српска
Правили фантомске странке због бирачких одбора

Најмање гласова је отишло странци А – СДА за коју су гласала свега 62 бирача. У односу на опште изборе одржане 2018. године, за четири године појавило се и 14 нових политичких субјеката.

У опозицији кажу да је већ свима јасно да је основни циљ изборна крађа.

"Евидентно је циљ био да они добију паре. Ти људи који су добили паре, да у њихово име владајући постављају чланове бирачких одбора, да захваљујући њима преузму контролу бирачких мјеста, а онда на основу тога да имају ненормалну излазност, по 75, 80 одсто. И онда канидати владајућих имају 100 посто својих гласова, што је евидентно да је дописивано“, објашњава Младен Иванић, почасни предсједник ПДП-а.

За предсједника, односно потпредсједника Републике Српске, осим кандидата који су приједлози парламентарних партија са сједиштем у Српској, као што су Јелена Тривић, Милорад Додик, Радислав Јовичић, Неђо Ђурић, те други међу којима су Сенад Братић у име Покрета Држава и Давор Прањић као избор хрватских странака на челу са ХДЗ-ом, на гласачком листићу било је и 17 независних кандидата.

Једини од њих који су познати широј јавности су Иван Бегић и Ћамил Дураковић. Продаја бирачких одбора је већ постала пракса. И управо због тога, истражни органи морају да се позабаве овим питањем и припремамо материјал за кривичну пријаву, поручују из опозиције.

“Најмање 20 њих је потпуно невидљиво, није их било у кампањи, нико не зна за њих. Али су се регистровали, скупили 3.000 потписа и уплатили таксу 9 хиљада марака. И видјели смо како то иде, Јелени се упише нула гласова, а њима буде пребачено. То је све рађено у организованој мафијашкој хоботници да би ти људи добили једнак број чланова бирачких одбора као и остали политички субјекти“, поручује предсједник ПДП-а, Бранислав Бореновић.

"Довољно се запитати како неке странке попут Лијевог крила, Ребаланса, Круга и сличних, из изборног циклуса у изборни цуклус обезбједе по 20, 30 хиљада марака да учествују на изборима, а онда немају него један или ниједан глас по бирачком одбору. То су велики финансијски издаци, и иза тога нема ко стајати у РС осим режима“, каже Небојша Вукановић.

 Аналитичари сматрају да је потребна озбиљна реформа и другачији законски приступ приликом оснивања нових странака.

 "Мислим да се треба водити рачуна приликом регистрације и да се подигну критеријуми. Јер смо ми видјели по броју независних колико је то заправо уносан бизнис. Не само у смислу освајања неких мандата, него у смислу остваривања бенефита и евентуалне трговине“, поручује Тања Топић.

Топић сматра да су бирачки одбори најслабија карика у цијелом изборном процесу, те да углавном служе за предизборну манипулацију и изборну превару.