Зашто плашите народ ако је заиста ваша побједа чиста?!

Пише: Бранко Докић, професор емеритус

У свом ауторском чланку од 16. 10. 2022. објављеном на БН порталу универзитетски професор Ђорђе Вуковић пита се јесу ли нормални они који без икаквог стида, брутално и  бјесомучно политички и медијски линчују универзитетску професорку Јелену Тривић, предсједничког кандидата на октобарским изборима ове године.

Ђорђе се с правом пита је ли могуће да нико из академске заједнице Српске није јавно осудио тај оркестрирани, срамотни и антицивилизацијски прогон наше колегинице, мајке, супруге, кћерке.

У сваком друштву интелектуалац би требало да буде свијест и савјест тог друштва. Питање је да ли му друштво то дозвољава или жели да он то буде.

Нажалост, наше друштво нити жели, нити му дозвољава, јер живимо у систему који је спреман да уништи сваког ко му на било који начин покуша да стане на пут. Том поразном чињеницом не оправдавам академску заједницу која се није огласила поводом ноторних лажи против њене чланице.

Та заједница је, нажалост, саучесник стварања оваквог система. Она се није огласила када нам је јавно изречена порука „џаба вам диплома, ако нисте у правој партији“ или што нам студенти генерације „обијају“ бирое за запошљавање, а њихова мјеста заузимају разне „курсаџије“ или они са сумњивим дипломама, заборављајући притом да су највећа несрећа цивилизације учени глупани.

Изгледа да нам је интелигенција све више вјештачка, али су диктатори и полтрони и даље сто одсто природни.

Опште је познато да се у лову и у предизборној кампањи највише лаже - у лову ради смијеха, а у изборима ради освајања власти. У цивилизованим друштвима постоје границе до којих се може лагати. Све изнад тога је кажњиво. Код нас законска ограничења се не поштују, а морална и цивилизацијска код неких појединаца и не постоје.

Једноставно, циљ оправдава средство, а циљ је „побједа“ по сваку цијену.

Нељудским и антицивилизацијским средствима борбе за власт треба стати у крај. То је оно за шта се Јелена залаже. Она, као универзитетски професор, жели да буде свијест и савјест свог друштва, без обзира на отпоре и пријетње система. Зато заслужује и заштиту и подршку академске заједнице.

Заштиту од политичког и медијског линча заснованог на ноторним лажима.

Знају они да лаж између осталог може да узрокује бол сто пута већу неголи батина. Лаж се, наиме, не убија тољагом. Она се провлачи крвним жилама попут отрова, полако и опрезно, па се не примјећује како дјелује.

Циљ лажи је не само политичка дискредитација, већ и ликвидација човјека, било ударом на његово здравље, било преко неког занесењака каквих је нажалост све више.

Штитећи Јелену од лажи универзитет штити себе.

Зато је већ морао да затражи истрагу о наводним милионским новчаним трансакцијама. Када то већ није урадио, за очекивати је да ће подржати правосудне органе уколико Јелена поднесе кривичну пријаву. Лажне оптужбе о корумпираним професорима једнако оптужују професоре и универзитет.

Академска заједница треба да подржи Јелену Тривић у њеном настојању да се испита све што се дешавало у изборном дану и ноћи и приведу правди сви они који су евентуално чинили пропусте или кривична дјела. На то их обавезују закони и Републике Српске и БиХ, али и међународна Декларација о правима човјека, по којој закони треба да буду једнаки за све и када штите и када кажњавају.

Преиспитивање изборног процеса требало би да је у интересу и владајуће коалиције.

И досад су кружиле приче о изборним крађама. Ако су биле неосноване, ево прилике да се оповргну и оне из прошлости и ове актуелне.

Поготово би то требало бити у интересу оних који су сигурни у своју „чисту“ побједу. У чему је проблем да сачекају десетак дана да се гласови преброје и отклоне све сумње у то да ли је та побједа заиста „чиста“?

Умјесто тога, они призивају сукобе Срба и Срба, организују излазак народа на улице. Све то недвосмислено указује на то да знају шта су урадили и да их је страх од резултата истраге.

Управо док пишем ове редове добих информацију о петицији подршке Додику коју су потписали интелектуалци из Србије, Српске и свијета.

Потпуно је нејасно о каквој се подршци ради у току провјере регуларности избора. Основане су сумње да је било крађе гласова и то баш у корист Додика.

Упозорење да нико не смије да мијења и поништава изборне резултате у овом тренутку би значило да Централна изборна комисија не би смјела да мијења записнике са изборних мјеста у којим је већ установљен низ пропуста и крађе гласова.

Невјероватно је да толики број интелектуалаца потписује петицију за легализовање крађе. Да су потписници тражили подршку правној држави, радо бих им се придружио. Оваква петиција, у овом тренутку, недвосмислено показује да се онај који ју је тражио боји истине.

Неки од потписника су добро обманути. Познато је да онај ко обмањује често и сам постаје жртва обмане.

(БН)