Да ли неко мора умријети да би надлежни реаговали?

Овај трагедија шоркирала је БиХ и регион. Грађани поручују да је пређена црвена линија и да се мора утврдити позадина шокантног случаја. 

Дођеш на пумпу да напуниш резервоар за 30 КМ, видис оглас за посао на вратима и одлучиш да пробаш... Вапај за радном снагом у Републици Српској одразио се и на бензинске пумпе, радника је све мање.

Гориво никад скупље па возиш 30км кроз ауспух и не осјетиш. Тај стандардни “сипа за цвијет” данас вас може одвести само до сљедеће бензинске. Младен Дулић, младић који је покушао поштено зарадити који динар.

То је “Глигић” бензинска пумпа из Лакташа, још једна у низу која је приморана да тражи раднике преко разних огласа. На једном од њих, који је још увијек отворен, уз број телефона пише да момак тражи до 30 година, а Младен је био такав, имао је само 22 године. Дакле, траже младог момка, спремног за учење, динамичног и како овакви огласи обично завршавају:

“Дајемо вам могућност напретка. “

Један од оних који ни за 20 година нису напредовали на овој пумпи је радник ове пумпе Вељко Трисиц звани Жуле. Након два десетљећа ноћних смјена коначно је стигао играти шефа.

Младен је пријаву за посао схватио врло озбиљно, али је неозбиљни Вељко узео телефон и почео га снимати, постављајући му питања како би понизио и исмијавао овог младића. Јер ето, коначно је добио својих 5 минута да буде нечији шеф.

“Овдје морате написати којег сте спола, мушко или женско. Напиши јеси ли спавао на послу ноћу, и јеси ли имао деку, јеси ли се покрио. То је наш упитник, напишите ако једете обичне ћевапе или са дуплом лепињом, ако не једете ћевапе онда не можете овдје радити и остати без хране. 20 година једем ћевапе. ”

Младен је остао нијем на ове провокације, на крају је извадио 30 КМ, платио својих 8 литара горива и напустио пумпу. Оно што није знао је, да је на тапу, да ће бити у етеру и цијелу годину бити исмијаван само због тражења посла. Блиједи и мутави су јуче пробудили све оне који су му се ругали, Младен није трпио толики притисак и видио је излаз у конопцу око врата. Само закорачио у живот, закорачио и заувијек изашао из њега.

Умро је јуче, а његова смрт је директно повезана с чињеницом да је дуго времена био изложен насиљу на интернету, коментарима мржње, сексизму, који није престао ни на дан смрти.

Ипак, овдје није крив само Вељко Тришић који је снимио видео, то је једна ланчана реакција и пропаст цијелог друштва, сви они који су лајковали видео, коментирали и подијелили. На Тик-Ток платформи гдје би све требало бити што краће и што глупље, видео је постао виралан када га је објавио Дражен Кудра, који га је јуче хтио избрисати.

О малтретирању које се некада догађало у школском дворишту или на радном мјесту, знали су само школски другови и неколико радних колега. Сада се све догађа на интернету 24 сата на дан и ту је огромна публика. Сада то може видјети пуно више људи, а публика је потпуно непозната. Никад не знате ко је све видио напад, и то је оно што овакво малтретирање чини још горим. Можда ово не бих требала писати, али видео је толико узнемирујући да једноставно морам, док некоме не одлети глава због неовлаштеног снимања и објављивања на друштвеним мрежама, ништа се неће промијенити.

А главе већ лете, нажалост само недужне.

Друштвене мреже су постале полигон за овакве и сличне ствари.

Сад свако може да се слика, сними, објави, напише било шта без санкција, казне, одговорности.

Само за мјесец дана изгубили смо Горана Карановица из Прњавора а јуче без Младена.

Горан је спасио животе стотина паса, а ми нисмо успјели ни једног, његовог.

Младен је био искрено и неискварено људско биће које је само жељело своју зраку сунца под овим небом.

Није га нашла и зато… Зато што је неко одлучио да своју досаду, фрустрацију или шта већ излечи играјући се са дечком који је искрено желео да заради кору хлеба.

Није крао, није варао, није се лажно представљао, није хтио учинити ништа часно, само је хтио наћи посао и зарадити плату.

То је страшан губитак, непоправљив. Вељко Тришић има двије године више, а како може човјек који има и двоје дјеце овако. Младенки душу узели они који је нису ни имали.

Људи са потпуним одсуством људских емоција који су у ствари темпиране бомбе.

Дотакли смо дно и ваљамо се дубоко у блату. Спремни смо на све за неке своје болесне нагоне и потребе, све за лајк. Свима је јасно да се Вељко није шишао у фризерском салону “Биљана Срдић Тришић” у Лакташима који води његова супруга.

Најмање што јавност може учинити је да бојкотује бензинску пумпу “Глигић” и спомене фризерски салон, јер и Младенови родитељи данас чупају косу из главе.

Овај случај је упозорење свима. Нико од нас не зна ко је следећи монструм са бензинске пумпе и чије је дете следећи Младен Дулић. Надлежне институције морају реаговати на ово убојство с предумишљајем јер…

Младен није дошао на пумпу да пљачка, само је тражио посао...

(Ауторски текст)