На помолу ново поскупљење брашна у БиХ

Удружење млинара Републике Српске до краја ове године најавило је поскупљење брашна, нагласивши да је основни разлог повећање цијена горива. Како наводе, врећа брашна би до краја 2022. требала бити скупља за три до четири конвертибилне марке.

С друге стране, из пекара кажу да је тренутна цијена њихових производа стабилна, међутим, наводе да је она формирана управо на основу цијена брашна и пшенице које добијају за производњу хљеба и пецива.

Иначе, домаћа пшеница протеклог љета је продана по веома ниским цјенама, а ратари наводе да остатак који је неоткупљен млинари не желе купити.

Ове године та врста житарице ће бити засијана на мање површина, а због ограничености примјене минералних ђубрива сходно високој цијени, за очекивати је мањи принос те настанак додатних проблема у идућој години.

Села Семберије представљају највећу житницу у Босни и Херцеговини, а тамо је за очекивати да ће цијене пшенице бити веће и до 30 посто.

“Ми смо у овој години имали смањени принос пшенице, међутим, рефлексије тешког љета одразит ће се негативно на јесењу сјетву. Прошле године у јесењој сјетви под пшеницом смо имали између 18 и 20 хиљада хектара, међутим, сада ће људи засијати мало више јечма и неких других култура које су сигурније. Људи као никад досад обрадиве површине дају у закуп и одустају од сјетве тако да још увијек децидно не можемо рећи шта нам слиједи у надолазећим мјесецима”, рекао је за Клиx.ба у јесењој сјетви Саво Бакајлић, предсједник Удружења пољоприведника Семберије.

Иако млинари званичну одлуку нису донијели, поскупљење брашна у Републици Српској ланчано ће се одразити и на Федерацију Босне и Херцеговине, повећањем цијена и у том ентитету. Ово наводе из Привредне коморе Тузланског кантона.

“У наредном периоду свакако ће континуирано расти цијене прехрамбених производа, посебно оних основних животних намирница, међу којима је и брашно. Континурани раст цијена брашна ће доћи више због тога што се пшеница не налази у робним резервама унутар БиХ. Она се налази у земљама у окружењу, односно Србији, Хрватској и Мађарској и наравно да ће оне покушати из БиХ извући што више новца за ту житарицу”, каже за Клиx.ба Суад Селимовић, секретар Удружења за пољопривреду и прехрамбену индустрију Кантоналне привредне коморе у Тузли.

Повећање потрошње брашна, као што је то случај БиХ, према Селимовићевим ријечима, један је од индикатора сиромаштва.

“Становништво које више једе хљеб и пецива све је сиромашње јер нема средстава и новца да купи вредније пољопривредне, односно прехрамбене производе”, наглашава Селимовић.

Он сматра да је пријеко потребно повести рачуна, односно основати робне резерве, како на државном и ентитетском, тако и на кантоналним нивоима.

“Тиме се мора заштитити становништво од драстичног, односно тихог раста цијена које се свакодневно дешава малим помацима. Жалосно је да становништво, по принципу такозване ‘кухане жабе’ све прихвата, односно оправдава то да је у посљедњем периоду дошло до 30-поститног повећања цијена свих прехрамбених производа”, наглашава Селимовић.

Ратари су мишљења и да је кључ рјешења у законским одредбама које ће ограничити млинаре у контексту повећања цијена. Но, да ли ће и какве кораке надлежни подузети за сада је непознаница.

Вриједи казати да су у великом проблему и фармери, који су раније упозорили на могућу несташицу млијека у Босни и Херцеговини. Како смо раније објавили, енормно поскупљење репроматеријала и горива доводе у питање јесењу сјетву у нашој земљи.

(Клиx)