Шта институције чине да би били кажњени починиоци насиља?

Још један у низу негативних утицаја друштвених мрежа имао је трагичне посљедице. Још један млади живот је угашен, јер није припадао обрасцима понашања у заједници које креирају друштвене мреже, закључују психолози.

Истичу да друштвене мреже служе појединцима који желе да испоље понашање ниже вриједности, насиље и клевету на рачун других, без санкција и сагледавања посљедица, а најчешће жртве су управо млади.

„Ми смо путем друштвених мрежа улицу увели у стан, кућу, када свако има могућност да преко друштвених мрежа уђе код дјетета у породицу у стан, или неке друге особе, и да врши свој утицај увијек циљано мотивисан патолошким потребама тих људи. Не можемо рећи да на друштвеним мрежама једноставно доминирају вриједности, доминирају лоше вриједности, другим ријечима, доминирају лоше особине, лоше намјере, лоши утицаји, лоши садржаји, који управо условљавају одређено опажање, доживљавање и реаговање. Дакле, штетно дјелују на формирање човјека“, каже  психолог Александар Милић.

У друштву је промовисан погрешан начин комуникације кроз насиље које испољавају појединци, са одликама психопатске личности. Код оваквих особа доминира амбиција у односу на њихове способности, кажу психолози, а реакција је изостала.

Као доказ наводе пуштање на слободу особа које су снимале и објавиле видео младића који је исмијаван на разговору за посао.

„Замислите зашто су они окарактерисани као недозвољено снимање. Овде се ради о убиству. Они су непосредне или посредне убице, та два човјека, па и власник, који се прави да то не зна. Дакле, то је огледало наше стварности“, каже Милић.

Садржаји насиља или исмијавања нарушавају здраво одрастање дјеце, упозоравају стручњаци. Друштвене мреже кроје имагинарну стварност и правила понашања која се вреднују бројем лајкова.

Много је случајева гдје је пласирани задржај негативно утицао на појединца, а да заједница није реаговала, кажу социолози.

„Ми живимо у том неком времену гдје је озбиљно пољуљан систем вриједности, гдје је све зарад тог неког публиковања на друштвеним мрежама, неких лајкова, прегледа, кликова да правимо од себе неке занимљиве ликове, а са друге стране, не тако ријетко, ево овај примјер нам показује да смо спремни да злоупотријебимо нечију личност, да злоупотријебимо нечији живот, на крају крајева да директно или индиректно доведемо до ових случајева којима, ево, свједочимо данас. Кључно је питање зашто нисмо урадили ништа да осудимо тај снимак, да га пријавимо“, упитао је социолог Владимир Васић.

„Оно што је симптоматично за сам народ, уопште за грађане, то је да када се деси, нажалост, овакав случај, пажњу нашу привлачи веома кратко, можда два, три до пет дана. Након тога брзо заборављамо, а проблем и даље постоји. Дакле, ово је само рефлексија злоупотребе и злостављања у стварном свијету, који се појављује у дигиталном окружењу, а видимо да не остаје само у дигиталном окружењу, већ и да има посљедице у стварном окружењу, односно стварном свијету“, каже комуниколог Младен Бубоњић.

Стручњаци истичу да дјецу од малих ногу треба упозоравати на лош утицај друштвених мрежа и како да га препознају, али и да га пријаве. Надлежне институције требало би да имају оштрије казне за оне који су својим дјеловањем на друштвеним мрежама довели нечији живот у питање, мишљење је струке.

(БН)