Нови раст камата: Рате кредита веће и за 100 марака

Осим референтне каматне стопе повећана је и стопа на прекорачене депозите банака, затим рефинансирање банака, као и на прекорачене позајмице банака.

Подсјетимо прво повећање референтне каматне стопе је било у јулу, да би друго повећање, услиједило већ у септембру.

Како је саопштено из ЕЦБ-а у четвртак, очекује се даљи раст каматних стопа у циљу обуздавања инфлације, а  неки аналитичари предвиђају повећање од пола поена већ у децембру.

Подизање референтних каматних стопа ЕЦБ-а одражава се и на цијену задуживања – расту стопе еурибора, што аутоматски поскупљује и кредите у Босни и Херцеговини чија је отплата везана за кретање ове европске каматне стопе.

Шта ово повећање  каматних стопа значи просјечном грађанину сликовито је за БУКУ објаснио доктор економских наука и директор ПРЕФ-а, Милош Грујић:

“Примјера ради, ако сте узели кредит прошле године у износу од 100.000 КМ на 20 година, по каматној стопи чији је просјек тада био око 3,5%, имали сте рату од 580 КМ. Међутим, тада је еурибор био испод нуле, а по банкарској формули  када се рачуна каматна стопа то је нула плус 3,5 % што је 3,5%. Сада је еурибор порастао, прешао је 2 посто и када то додате 3,5 % имате 5,5% и мјесечну рату 680 КМ. Значи рата је већа 100 КМ. До када ће то још ићи је питање свих питања”.

И економиста Игор Гавран за БУКУ каже да је тешко предвидјети до када се раст камата може наставити јер њихов циљ није нека одређена каматна стопа него заустављање раста инфлације и њено свођење на жељени ниво од око 2% годишње. Обзиром да је инфлација још увијек далеко од овог нивоа, истиче, реално је очекивати још знатан раст каматних стопа ЕЦБ у наредном периоду.

Истиче и да ће нови раст каматних стопа у бх. банкама јако тешко поднијети и грађани и привреда, јер нам слиједи додатни удар и повећање трошкова живота и пословања за оне с уговореним варијабилним каматним стопама које ће банке сасвим извјесно повећавати иако за таквим потезом нема оправдања.

“Обзиром на високу профитабилност и хиперликвидност домаћих банака, није оправдано ни коректно да повећавају каматне стопе сразмјерно расту референтних стопа у ЕУ јер оне не одражавају њихове стварне трошкове финансирања, али нема никакве сумње да ће банке као и увијек гледати властити интерес а не интерес клијената”, јасан је Гавран.

Челница Међународног монетарног фонда (ММФ) Кристалина Георгиева је упозорила да пооштравање монетарне политике "превише и пребрзо" повећава ризик од продужене рецесије у многим економијама.

ММФ предвиђа да ће глобални економски раст успорити са 3,2 посто ове на 2,7 процената наредне године.

(Бука)