Колабирао систем плаћен вртоглавих 26 милиона марака

Ово тврде медицински радници, који за портал ЦАПИТАЛ кажу да је од првог дана коришћења новог система наступио пакао за све, јер више не могу да обраде ни 30 одсто пацијената колико су примали раније, па су чекаонице дупке пуне болесних људи који узалуд чекају.

Они говоре да је сада љекару опште праксе потребан чак 81 клик да би пацијенту издао рецепт за лијек, упутницу, заказао “магнет” или ЦТ, и то ако систем све те кликове прихвати и обради задате информације.

Санда Билић, предсједница Синдикалне организације Дома здравља Бањалука у којем ради као медицинска сестра, прича да је стање катастрофално и да је само питање када ће неко главом платити због проблема који је ИЗИС изазвао.

Билићка као примјере наводи ситуације у којима пацијентима обољелим од дијабетеса нису могли да издају рецепте за инсулин, другом нису могли да закажу магнет па су издали болничку упутницу, а о редовима и чекањима би тек имала шта да каже.

“Ово је ужасно! Катастрофално! Десиће се нека глупост и да ће неко платити главом због овога. Не може бити да ниједан љекар не зна да користи систем. То је немогуће. Докторка је имала, без обзира на постојећих 25 термина, сваки дан око 60 пацијената. Данас је то максимално 20, али ништа није до краја урађено, а шта да радимо са осталима. Термин за магнет и ЦТ не може нико послати. Ми смо се борили са заказивањем магнета и онда је докторка одустала и пацијенту дала болничку упутницу. Вољела бих да дође неко ко је то наредио и да види какве проблеме је направио”, каже Билићка.

Зову подршку, али нико се не јавља

Медицинске сестре, прича, имају додатни проблем, јер све што љекар кликне, прихватио то систем или не, штампа као рачун за партиципацију.

“Сестре ће сада бити у минусима због партиципације. Љекари укуцавају један по један налог и сваки пут када кликну и нешто ажурирају, нама овамо откуцава партиципација пацијенту. Систем је направљен тако да за сваки лијек појединачно или упутницу морате примати посебан термин. Шта да радимо са пацијентима којима треба десет лијекова? Или више упутница? Пацијенти често наручују терапију телефоном, а дешава се да она уопште није пребачена из старе апликације, па се мора ручно уносити, а пацијенти, навикли су иду правац у апотеку, сада нешто могу добити, а нешто не”, каже Билићка.

Прича да стално зову на бројеве гдје би требало да пријаве нефункционалности система, али да не могу да добију везу. На питање зшто је систем, који релативно добро функционише у мањим општинама, потпуно колабирао у Бањалуци, Билићка каже, да је то вјероватно јер су велико оптерећење и слаб интернет заједно.

“Они су почели прво да раде са малим општинама и тимовима љекара, гдје није толики број пацијената. Када су дошли до нас и нашег великог система од 12 тимова, све се распало. Данас је једна наша докторка куцала дознаку. Систем врти и врти и врати је на почетак као да је радња неуспјела и треба да понови. За то вријеме код сестре је изашао рачун без обзира да ли је успјела. Кажем вам, ово је катастрофа”, каже она.

Доктор Раде Дујаковић, који ради у Амбуланти породичне медицине на Старчевици каже да му је чекаоница пуна пацијената, дневно и преко стотину, а да систем допушта обраду њих 20-ак, и то ако успију да обаве све што је за њих потребно.

Притисак до пуцања, испаштају и пацијенти и медицински радници
Др Дујаковић каже да су љекари и сестре, али и пацијенти изложени невјероватном притиску због увођења технологије која не ради и која није прилагођена стварним потребама.

“У ситуацији када ручно пишем рецепте и упутнице, док моја колегиница то унесе у систем њих 20, ја сам обрадио њих 100. Толико је ефикасан тај систем. Међутим, проблем је што се тражи да се све унесе у рачунар, писане рецепте лабораторија и друге службе не прихватају, па се пацијенти враћају. За то вријеме ФЗО нас претвара у своје статистичаре и дактилографе. У овом програму не постоји ставка “преглед пацијента”, постоји “пацијент у чекаоници” и укуцавање података. На љекара и сестру у амбуланти породичне медицине пао је огроман терет уношења информација, па ми умјесто у пацијента, ми гледамо у екран. Дневно добијем по стотину порука од пацијената којима треба допуна терапије и које смо електронским путем слали на апотеке. Сада морају заказати термин и доћи физички, што је бесмислено и непотребно, посебно за старије пацијенте, као и оне који редовно узимају и допуњавају терапију”, објашњава др Дујаковић.

Он прича да се овдје сасвим јасно ради опструкцији или саботажи, била она смишљена или не, пацијенти и медицинско особље испаштају заједно. Уз све то, каже он, слаб је и проток интернета и да није тачно да је за ове потребе појачан.

“Имам 2.500 регистрованих пацијената. На старом програму могао сам дневно да обрадим од 60, али дешавало се да буде и преко 100 пацијената. Међутим, са овим новим програмом не можемо ни 20 дневно. Радимо много тога за шта нема опција у том систему. Не можемо сторнирати налог, нити издати упутницу за магнет, формирати налог за пелене за пензионере у дому и тако даље. Огорчење пацијента се прелило на нас, а ми нисмо ништа криви, ово је одговорност Фонда здравственог осигурања”, каже Дујаковић.

Девелопери криве интернет и докторе за нестручност

У компанији “ММС Цоде” кажу да је овај систем замишљен као јединствено софтверско рјешење које обухвата све нивое здравствене заштите, односно прати комплетно кретање пацијента кроз здравствени систем, али да су проблеми на које се жале љекари и пацијенти често изазвани нестручним руковањем и лошом интернет конекцијом.

“Жалбе медицинских радника произилазе из лошег руковања апликацијама појединаца. То је нормално када се прелази са једне на другу. Што се тиче успоравања система, проблеми се јављају код интернета, конекције екстерних система као што су ЛИС (лабораторијски информациони систем), као и код неких других подсистема ИЗИС-а. То је стандардно када имате имплементацију која је тек покренута, као што је у ДЗ Бањалука. Администратори су нас обавијестили да овај ДЗ има проблем са интернетом годинама. ДЗ Бијељина систем користи више од двије године, имплементиран је за седам дана, а запослени су га са одушевљењем прихватили”, рекли су у менаџменту ове компаније.

ИЗИС је, кажу, замишљен тако да увеже све пацијенте који имају електронске здравствене картице, којима више не треба овјеравање и који ће користити електронске рецепте, што је требало да донесе уштеду и контролу трошкова.

“Дакле акценат је стављен на пацијента, а са циљем лакшег и једноставнијег приступа свим здравственим и медицинским подацима, као и контроли пружених услуга, смањење листа чекања, управљања трошковима, а што би резултирало бољом здравственом заштитом. Напомињемо да је више од 7.000 медицинских радника прошлу обуку кориштења, да смо развили сопствену платформу за видео и онлине едукацију, снимили стотине видео часова и написали упутства на 12.000 страна”, кажу у менаџменту ове компаније.

На питање да ли се у ИЗИС-у налазе сви медицински подаци одговарају да су “дали веома много новца да се подаци који су се налазили на неком другом мјесту врате тамо гдје им је мјесто, у надлежност здравственог ситема РС”.

У Фонду здравственог осигурања РС кажу да је ИЗИС омогућио да сви медицински подаци буду интегрисани на једном мјесту, за разлику од раније.

“ИЗИС је знатно напреднији, сложенији и сигурнији програм за који очекујемо да ће допринијети ефикасности, а будући да се ради о новом програму, као и све што је ново, захтијева извјесно вријеме док се у потпуности здравствени радници не прилагоде новом начину рада. Фонд је са имплементаторима пројекта, и прије саме имплементације ИЗИС-а, у континуитету држао обуке здравственим радницима и администраторима здравствених установа за овај систем, а и сада је имплементатор пројекта у сталној комуникацији са представницима здравствених установа, управо у циљу да се све предности система усвоје на што бржи и лакши начин, али и да им помогну да евентуалне проблеме и недоумице са којима се сусрећу у раду превазиђу“, рекли су у ФЗО.

Када је ријеч о ДЗ Бањалука, кажу, представници Фонда као и имплементатори пројекта су у сталној комуникацији, али и на лицу мјеста у самој здравственој установи како би  здравственим радницима максимално олакшали да на што лакши начин усвоје новине које доноси ИЗИС.

“Будући да је ријеч о највећој здравственој установи примарног нивоа, Фонд је прије имплементације ИЗИС-а у ДЗ Бањалуци, одржао броје обуке и предавања како би ИЗИС у пракси био што функционалнији и спроводив онако како је и замишљен. Свјесни смо да свака промјена у раду изазива страх од новог и вријеме да се здравствени радници уходају, али дигитализација је начин живота у свим сферама друштва, па самим тим и неминовност здравственог система Српске“, рекли су у ФЗО.

Подсјећамо, ”ММСЦОДЕ” и ”Ланацо” из Бањалуке, са фирмом ”Ерицссон Никола Тесла” из Загреба изабрани су за најповољнијег понуђача за имплементацију Интегрисаног здравственог информационог система (ИЗИС) вриједног чак 22,9 милиона КМ без ПДВ-а, односно више од 25 милиона КМ с урачунатим порезом.

Поред е-картона и е-картица, ИЗИС подразумијева и електронске упутнице и рецепте. Електронска упутница омогућава размјену информација између различитих нивоа здравствене заштите и пружа податке за лијечење пацијената. Е-рецепт омогућава електронско прописивање рецепата, те пружа податке о алергијама на лијекове, као и обнављање терапије.

(Цапитал Фото: Пиxабаy)