Ако Руси остављају своје, чему да се ми надамо?!

Да ли је руско повлачење из Херсона можда и тренутак отрежњења за већински дио јавности у Србији који безрезервно вјерује у војну моћ Москве.

"Мислио сам да ће Руси пружити жешћи одговор око Херсона. Очигледно сам погријешио. Нама то показује колико морамо да будемо свјесни да сами морамо да креирамо своју будућност и да сами бринемо и у војничком смислу и да љубоморно чувамо своју војну неутралност", прокоментарисао је предсједник Србије Александар Вучић током боравка у Паризу посљедње догађаје у вези са ратом у Украјини. Одговарајући на питање новинара о повлачењу руске војске из Херсона – да ли то значи да Русија губи рат и шта то значи за Србију, Вучић је, поред осталог, рекао да је војна неутралност доказ наше слободе и нашег слободарског приступа и начин да сачувамо добар однос према свим пријатељима и на Западу и на Истоку, пише београдска Политика.

Збивања на ратишту, чини се, потврђују да је званични Београд одабрао, бар за сада, адекватну позицију према овом сукобу на истоку Европе. То што не држи "сва јаја у једној корпи" показује да је реално сагледао ситуацију на терену, оцјењује и дипломата у пензији Зоран Миливојевић. И Вучић је прије два дана у Паризу примјетио да очигледно постоје разговори између великих сила и да то не негирају ни Американци ни Руси. Како је закључио, то је добра вијест, јер ће се ти разговори, "како год, неком рјешењу приближавати".

Према ријечима Зорана Миливојевића, ситуација на терену показује ипак да домети и циљеви зацртани у почетку очигледно нису оствариви, да реална ситуација води нечему што би ишло у правцу дијалога ради завршетка овог сукоба.

"Очигледно је и да постоји комуникација између великих сила и да она у суштини никада није престајала. И да је њихов договор сада можда ближи него што је био прије неког времена, јер се видјело да су и домети руске интервенције и руских могућности ипак ограничени. Поред тога, и све што се догађа у Европи, али и када је ријеч о самим Американцима, показује да и код њих свијест о дијалогу сазријева. Мислим да сазријева код свих страна, јер сви су се ту и тамо исцрпљивали”, примјећује Миливојевић.

Како додаје, показало се да је позиција коју је држала до сада Србији обезбиједила у маневарском простору максимум могућег у вези са овим сукобом.

"Није заузимала никакву страну, држала се принципијелног става и то се показало као оправдано и као корисно за њене државне и националне интересе. Најбољи доказ томе је ово што се сада догађа око КиМ, притисци који се врше на Куртија и принципијелан и јасан став Србије да неће одустати од својих државних и националних интереса. Према томе, та позиција се показала као добра и показује се да та политика војне неутралности и независности има своје ефекте и када је ријеч о Србији да ипак њену позицију не слаби, већ на неки начин чак и јача", оцјењује он.

На питање да ли је повлачење Руса из Херсона гдје на милост Украјинцима остављају дио својих сународника, можда и тренутак отрежњења за, како дјелује, већински дио јавности у Србији који безрезервно вјерује у руску војну моћ, Сузана Грубјешић, из Центра за спољну политику, најприје одговара да је руска агресија на Украјину несумњиво утјецала на прилике у цијелој Европи, а на Србију најдиректније кроз политичко питање број један – рјешавање косовског чвора.

"Руски вето у Савјету безбједности до сада је одлагао све планове за коначно рјешење косовског питања, али је Русија инвазијом и анексијом украјинских територија и позивањем на косовски преседан на дјелу показала да ће увијек и свуда штитити сопствене интересе, а не интересе Србије. То је за велику силу очекивано, али не и за велики дио српске јавности која и даље гаји илузије о Русији као великом заштитнику Србије који ће бранити наш територијални интегритет тако што ће урушавати туђи, овог пута украјински”, истиче Грубјешић.

Према њеној оцјени, реално сагледавање сопствених интереса императив је за боље позиционирање Србије како у региону, тако и у Европи, јер је маневарски простор за политику „и–и” сведен на минимум.

<имг срц="/стораге/имагес/2022/11/12/348851/ако-руси-остављају-своје-цему-да-се-ми-надамо-2.wебп" алт="" wидтх="1080" хеигхт="608" />

Одговарајући на питање новинара у Паризу да ли ће се притисци на Србију појачати, Александар Вучић је рекао да је "свима јасно колико је наша позиција тешка". Како је објаснио, сви сада могу да кажу: "Погледајте како су прошли Руси, трећа војна сила свијета, а како ви Срби". Увијек могу то да извуку из фиоке, додао је он и истакао да је Србија неке лекције научила и да зна како да се понаша. "Бринућемо о себи у војном и сваком другом смислу чувајући војну неутралност", поручио је Вучић.

Миливојевић сматра да уколико дође до овог великог дијалога и поменутог расплета, ова тренутна позиција Србији обезбјеђује да и убудуће брани своје државне и националне интересе. Јер, без обзира на стање на терену, чињеница је да се "круг земаља који уводи санкције на глобалној сцени није проширио, да се ипак потврдило да је међународни поредак мултиполаран, да су принципи Србије и принципи међународног права поново на неки начин оживјели баш на случају Украјине". Вучић је, наиме, и у Паризу поновио да Србија неће уводити санкције Русији "све док јој над главом не буде висио Дамоклов мач". А како Миливојевић каже, потврдило се да не стоје оптужбе да Србија сједи на двије-три столице и да је сво вријеме сједела на једној – својој столици.

"Тежиште ће и у наредном периоду остати на Украјини, али овај рат је показао слабости свих страна", примјетио је искусни дипломата. Мисли и на руску страну и "све оно што смо ми раније мислили да су то велике силе, да је то немогуће пореметити на било који начин, да нема говора да то неће бити увјерљиво".

"Ипак се показало да је реалност нешто друго. Друго, показало се да и Европа има велике своје слабости и проблеме, да је претрпјела штету, а избори у Америци су показали да је то једно дубоко подијељено друштво... И све ће то доћи до изражаја у наредном периоду и све ће морати да постане предмет некаквог расплета. Тако да ће и притисак према Србији бити детерминисан и свим тим догађањима", указао је он.

Говорећи о Руској Федерацији, Европи и САД, закључује да су биланси свих – негативни, односно сви су на неки начин исцрпљени. "То важи и за Русију. Видјела се једна илузија о великој моћи и о великом побједнику и то је сад све упитно. Питање је како ће се повлачење у Херсону одразити на унутрашњој сцени Русије. То ми још не знамо, али то је питање које се отвара”, примјећује Миливојевић и додаје да је, на другој страни, остатак свијета – онај свијет који потврђује мултиполарност, који није уводио санкције, који се ни на који начин није мијешао у ову причу у Украјини – ојачао. И то је нешто што представља индиректну подршку у глобалном смислу и нашем концепту војне неутралности и независности.

(Слободна Босна/фото: <спан цласс="цредит" ариа-лабел="Имаге цредит">Метин Актас/Анадолу Агенцy/Геттy Имагес /Тањуг/БН)