Од трошкова институција БиХ врти у глави

Путни трошкови су били 9,9 милиона КМ и већи су за око 2,9 милиона КМ или чак 41 одсто у односу на годину дана раније. Више нас је коштало њихово путешествије по иностранству него у БиХ.

У извјештају о обављеној финансијској ревизији Извјештаја о извршењу буџета институција БиХ у 2021. на једном мјесту су побројани сви финансијски подаци, па и расходи по категоријама. Од којих се просјечном становнику ове земље врти у глави.

Издаци за фиксне телефоне и факс били су већи од 1,5 милиона КМ, издаци за мобилне 1,1 милион, интернет везе смо платили 972.793 КМ, пошта је коштала више од два милиона марака, плус брза пошта још 385.941 КМ.

Аутомобили

Употреба службених возила у институцијама БиХ протекле године нас је коштала око 12,5 милиона марака, или чак 12 одсто више него раније! Цифра обухвата гориво и уље, поправке и осигурања.

О каквом јавашлуку се ради говори и податак да су институције попут Института за нестале особе, Граничне полиције, Генералног секретаријата Савјета министара БиХ или ВСТС БиХ имале више службених возила него што им је дозвољено важећим правилником. Неке институције су имале тзв. специјализована возила без претходног одобрења Савјета министара БиХ.

– Још увијек су присутне неправилности које се односе се на кориштење специјализованих возила у ненамјенске сврхе (долазак на посао и одлазак с посла). Наиме, специјализована возила се дају на располагање и запосленима који се не могу довести у везу с обављањем оперативних послова из надлежности институција – упозорили су ревизори.

И у 2021. години институције БиХ су наставиле с праксом уступања својих возила другим институцијама (Дирекција за координацију полицијских тијела БиХ – Управи за индиректно опорезивање; Дирекција за координацију полицијских тијела БиХ – Савјету министара БиХ, Министарство безбједности – Друштву црвеног крижа БиХ и Савезу синдиката полицијских тијела у БиХ).

Проблем је у томе што Правилником Савјета министара о условима набаве и начину кориштења службених возила у институцијама БиХ није прописана могућност уступања возила другим институцијама.
Иће, пиће и поклони

Истовремено, у институцијама БиХ се за 20 одсто више јело и пило о трошку буџета него 2021. Прошле године су трошкови репрезентације износили 1,7 милиона марака.

Поједине институције (не наводи се које) су новцем намијењеним за репрезентацију куповале и дарове, поклоне, иако правилник Савјета министара каже да се репрезентација може користити само за угоститељске услуге.

За закуп имовине и опреме у 2021. години издвојено је укупно 23.762.034 КМ, од чега су најзначајнији издаци за унајмљивање простора или зграда (11.444.752 КМ), унајмљивање опреме (501.842 КМ), унајмљивање торњева, релеја и антенских ступова (1.755.253 КМ), унајмљивање складишног простора (745.286 КМ), унајмљивање водова и дигиталних канала (935.206 КМ), унајмљивање паркинг простора (404.398 КМ), закуп за смјештај телекомуникационе опреме (329.871 КМ)…

Институције попут ИДДЕЕА, УИО, Дирекција за цивилно ваздухопловство и даље плаћају закуп, иако имају обезбијеђен новац за куповину објеката за трајни смјештај.
Привремено, а стално

Даље, за уговоре у дјелу из буџета је исплаћено чак 5,5 милиона КМ и још 1,7 милиона за повремене и привремене послове. Према Закону о облигационим односима, уговор о дјелу подразумијева да се онај ко га ради обавеже да ће завршити неки посао, као што је израда или поправка неке ствари, извршење неког интелектуалног или физичког рада, дакле за „заокружену цјелину“.

Међутим, закон је једно, а стварност у институцијама БиХ друго. Утврђено је да су уговори о дјелу закључују за оне послове који спадају у опис редовних послова запослених у институцијама БиХ. Чак се за појединце води тзв. „шихтерица“, што говори да су они стално долазили на посао, а не само повремено.

Такође, наизмјенично се запошљава по основу уговора о дјелу и повремених послова, да би такви појединци на крају добили стални радни однос.

(Српскаинфо/ фото: Агенције)