Дрво које изумире: За опстанак потребан је човјек

За опстанак Панчићеве оморике, као једног од најстаријих четинара у Европи, више него икад потребна је помоћ човјека и овој врсти треба дати приоритет кроз финансирање њене заштите, проактивних мјера, као и примјену неопходних синхронизованих мјера у случају елементарних непогода, изјавио је Срни професор на Шумарском факултету Милан Матаруга.

Матаруга, који је професор на Шумарском факултету Универзитета у Бањалуци, напоменуо је да је у Републици Српској регистровано 26 локалитета на којима се може наћи Панчићева оморика, али да је два највећа локалитета прошле године захватио велики пожар - Велики Столац са процјеном више од 10.000 стабала и Гостиљ са процјеном више од 2.000 стабала.

"Овдје можемо поставити питање како је могуће да у посљедњих 70 година нико, на примјер, није финансирао изградњу пута до самог врха Великог Стоца, који је успут и веома интересантна стратешка позиција, туристичка и планинарска дестинација", рекао је Матаруга.

Да је постојао пут до те тачке, Матаруга сматра да би камиони са цистернама могли изаћи на највишу позицију и гасити пожар на овом локалитету 2021. године.

Матаруга је навео и да су поједини научници још у 19. вијеку писали да је Панчићева оморика дрво које изумире, те да то указује да је ова врста угрожена од момента њеног открића, али да новија истраживања уз праћење промјена климе указују да је ова врста данас угрожена више него икада.

"Требало је да се деси пожар па да, опет нико други, него предузеће `Шуме Републике Српске` у сарадњи са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде Српске финансира и изгради пут", рекао је Матаруга.

Станишта Панчићеве оморике заштићена су од 1954. године, али од тада до данас нико није посебно водио рачуна о њима, те Матаруга сматра да је за даље активности на заштити ове врсте заиста потребна помоћ шире заједнице, првенствено на нивоу ентитета, као и локалне заједнице.

"Мало појединаца у Српској зна уопште шта имамо и како можемо помоћи или бринути да то сачувамо. Свако је могао помоћи из своје позиције гашењу пожара прошле године, али се веома мали број појединаца и одазвао позиву", рекао је Матаруга.

Он је напоменуо и да строги режим заштите гдје је оморика препуштена на борбу са конкурентском вегетацијом, без помоћи или подршке у тој борби, није најбоље рјешење.

"Чињеница је да данас готово да нема ботаничке баште, арборетума или збирке дрвећа у свијету, а да у свом саставу нема Панчићеве оморике, тако да она неће нестати `преко ноћи` у читавом свијету, али треба да се боримо да је сачувамо на њеном мјесту гдје је откривена /лоцус цласицус/, мјесту гдје се ова врста кроз природне процесе и еволуцију сакрила, јер је овдје много љепша него на другим мјестима", рекао је Матаруга.

Он је додао да о стаништима и стању Панчићеве оморике брину само шумари на терену, који спречавају штетне активности на овим стаништима.

"Срећа, ријеч је о доста неприступачним стаништима, па је било мало интереса да се на истим било шта ради. Али, свакако да бригу о овој врсти не можемо препустити само локалним шумарима, већ то мора бити активност на нивоу институција Републике Српске", указао је Матаруга.

Према његовим ријечима, већ више од 10 година интензивно се раде истраживања на стању и степену угрожености ове врсте, те су прошле године постављане огледне површине и инструменти са циљем одговора како помоћи природну обнову оморике.

"Ове активности финансира међународна фондација `Френклиниа`, а пројектом координише Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа и кроз овај пројекат се покушава наћи најбоље ријешење за природну обнову укључујући и контролисане пожаре на малим површинама", рекао је Матаруга.

Он је навео да су послије пожара у љето прошле године започете и друге активности за очување ове врсте, кроз сакупљање шишарица, то јесте сјемена, са намјером производње садница ове врсте, те садњом истих на природним стаништима, али и на другим локацијама као би се ова врста сачувала на дужи временски период.

"Ове активности финансира Министарство пољопривреде шумарства и водопривреде уз координацију Шумарског факултета Универзитета у Бањалуци. Сакупљање шишарица, дорада сјемена су само прве у низу активности које су планиране од јесени ове до прољећа наредне године", навео је Матаруга.

Помоћник министра за шумарство Горан Зубић рекао је да је вриједност овог пројекта за ову годину око 50.000 КМ, те да су ове активности пријеко потребне, с обзиром на велике разорне пожаре који су лани на подручју Великог Стоца уништили бројна стабала.

"С обзиром на то да је ово година пуног урода сјемена, желимо то искористити и сакупити што више. Највјероватније ће бити посијано у Центру за сјеменско-расадничку производњу у Добоју, можда чак и у неком расаднику у иностранству у строго контролисаним условима, како бисмо добили садни материјал за сљедеће фазе пројекта", рекао је Зубић.

(Срна)

Фото: агропортал