Све тајне енергетске заједнице Додика и Орбана

Ова идеја први пут је поменута половином октобра када је тадашњи члан Предсједништва Босне и Херцеговини (БиХ) Милорад Додик разговарао са мађарским премијером Виктором Орбаном у Будимпешти.

На званичном сајту предсједника мађарске владе наведено је да су Орбан и Додик у Будимпешти разговарали о "заједничким пројектима који ће допринијети смиривању посљедица енергетске кризе на БиХ и Мађарску"

Додик је то потврдио и у интервјуу за емисију "Српски екран" Мађарског јавног сервиса (МТВА) која је емитована 8. новембра. Појаснио је да је ову идеју изнио Орбан.

Како је рекао, према његовим процјенама, Република Српска може произвести око 35 посто вишка електричне енергије за извоз.

Радио Слободна Европа (РСЕ) није добио одговор од надлежног министарства у Мађарској и највеће енергетске компаније у тој држави о томе да ли су упознати са овом идејом, те да ли су учињени конкретни кораци.

Иницијатива за формирање регионалне енергетске заједнице

Поред Републике Српске и Мађарске у цијелу причу би требало да буде укључена и Србија, за коју би важио исти аранжман као и за Мађарску.

Ни из надлежног министарства Републике Србије, као ни Нафтне индустрије Србије, РСЕ није добио одговор на упит о "солидарној енергетској заједници".

Према ријечима министра енергетике и рударства Републике Српске Петра Ђокића, постоји иницијатива за формирање регионалне енергетске асоцијације коју би чинило неколико држава. Ђокић наглашава да ову идеју тек треба разрадити.

"О детаљима тек треба да разговарамо, и о начину на који ће она бити организована, које ће бити њене функције, да ли се тиме стичу одређена права, наравно, да се стичу нека права, наравно и обавезе", нагласио је Ђокић за РСЕ.

Он истиче да ова идеја може бити корисна за "енергетску сигурност коју на тај начин желимо осигурати",

Истовремено, у Електропривреди Републике Српске, предузећу које се бави производњом и продајом електричне енергије у РС, кажу да су упознати са овом идејом, али да их до сада нико није контактирао у вези њеног провођења.

Који су евентуални ризици?

Лука Петровић, директор Електропривреде РС за РСЕ оцјењује да је енергетска криза погодила Европу, те да је "логично да се морају тражити нека нова рјешења за енергетску стабилност и независност".

"Могу све електропривреде да се увежу боље и да направе стабилнији, независнији енергетски систем. То је наравно и мисија будућих конекција, али све мора бити предмет анализе и да се виде предности и мане удруживања", казао је Петровић.

Он додаје да су могуће сметње у евентуалном формирању овог удружења, јер Европа покушава да забрани извоз струје произвођачима електричне енергије који не плаћају накнаду за угљен-диоксид.

Једна од обавеза из Зелене агенде за Западни Балкан које БиХ треба да испуни је увођење такси на угљен-диоксид (ЦО2).

Уколико би овај порез био уведен, БиХ би избјегла Механизам прекограничног опорезивања угљеника (Царбон Бордер Адјустмент Мецханисм – ЦБАМ) који би требало да буде активиран од 2027. године.

Према овом систему, сви производи у чијој производњи се емитује много угљен диоксида, биће подложни плаћању накнаде приликом увоза на тржиште ЕУ. Ово се односи и на електричну енергију, а ЕУ је један од најважнијих бх. партнера у трговини струјом.

"Унутар те енергетске заједнице ми бисмо имали значајну предност, јер постоје одређени недостаци енергије у Србији, а ми имамо вишкове, Мађарска некад има вишак, некад мањак, тако да генерално та заједница би поспјешила нашу стабилност", сматра Петровић.

Директор ЕРС каже да су због сушне године и слабог рада хидроелектрана морали да увозе струју. Додаје да сада раде "пуним капацитетом и остаје им довољно електричне енергије за извоз".

Колико се струје извози, а нафте увози?

Према подацима ентитетског Завода за статистику за 2020. годину, у РС је произведено 7.899 гигават сати (гWх) струје, од чега је извезено 3.634 гWх, укључујући и тржиште другог бх. ентитета, Федерације БиХ.

У прошлој години, РС је извезла електричне енергије у вриједности од укупно 358,9 милиона КМ (око 179 милиона евра).

БиХ нема властиту рафинерију нафте, те је овисна о увозу горива која су великом већином произведена прерадом руске сирове нафте.

Шта кажу европски и државни регулатори?

Из Енергетске заједнице истичу за РСЕ да је тешко коментарисати најаву формирања "солидарне енергетске заједнице", јер немају довољно информација.

Одговарају да, што се њих тиче, Уговор о енергетској заједници "обезбјеђује солидан оквир за регионалну енергетску сарадњу између Европске уније и сусједних земаља потписница".

Државна регулаторна комисија за електричну енергију (ДЕРК) појашњава за РСЕ да не постоје ограничења у вези међународне трговине струјом, уколико предузеће има дозволу.

Дозволу регулатора за међународну трговину електричном енергијом у РС има Електропривреда РС из Требиња, Рудник и термоелектрана Станари, "Енергy Финанцинг Теам" из Билеће и "Ренеwабле Енергy Солутионс БХ" из Бањалуке.

(РСЕ)