Родитеље болесне дјеце закинули за повећање плата

Овим радницима и родитељима плата се углавном обрачунава на основу просјека у посљедњих 12 мјесеци рада прије отпочињања коришћења појединог права, због чега су прескочена сва повећања и тешка ситуација оних који се брину о болесној дјеци, уз постојећу инфлацију, постала је још тежа.

Обрачун ових плата функционише тако што послодавац раднику за вријеме које ради исплаћује плату у висини од половине пуне плате за то радно мјесто. Другу половину пуног радног времена послодавац исплаћује накнаду плате у висини која је утврђена на основу просјека посљедњих 12 мјесеци прије остваривања овог права. То је износ накнаде коју послодавац рефундира од Јавног фонда дјечје заштите.

Међутим, радници који ионако имају огромне трошкове за лијечење и бригу о својој дјеци, остају ускраћени за повећања, јер њихова плата не прати кретања колега који немају њихове проблеме и раде пуно радно вријеме.

Основни циљ увођења овог института у наше законодавство јесте да се радницима, односно родитељима који користе ово право омогући остваривање свих права на начин као да раде пуно радно вријеме.

У Савезу удружења за помоћ ментално недовољно развијеним лицима Републике Српске “МеНеРаЛи” кажу да су и они својим анализама унутар ове организације кроз ревидирање стања и кроз консултације са правницима утврдили да има одређених проблема у овом смислу и да се спремају за састанке са представницима институција.
Родитељи се жале

Секретар овог савеза Госпава Рађен каже за ЦАПИТАЛ да су их у посљедње вријеме неки родитељи информисали о проблемима који су се посљедњих мјесеци увећали и који значајно утичу на њихов економски статус.

“У сарадњи са правницима сачинили смо допис и прослиједили га институцијама и тражимо састанак да заједно разријешимо настале проблеме. Наша анализа је показала да има одступања која смањују обим права у финансијском смислу. Иначе је нама узимање просјека од 12 мјесеци за обрачун плата изузетно споран. Ми сада хоћемо да испоштујемо досадашњу праксу, желимо да чујемо став институција и зашто је дошло до ових проблема, те да нађемо начин да их ријешимо. Мислим да ће се колеге из других савеза и групација такође укључити у ову причу”, рекла је Рађен.

Како су нам објаснили у Синдикату управе Републике Српске и они планирају да реагују на ову ситуацију, а у смислу да је закон о раду довољно флексибилан и дозвољава послодавцу да примјеном принципа повољности ову висину “коригује” до висине коју би радник остварио да је на раду пуно радно вријеме, али уз могућност рефундације од стране Јавног фонда дјечје заштите.

Секретар Синдикта управе Милорад Митровић каже да би послодавци требало ово да препознају и да раде на томе да примања њихових радника изједначе са онима који раде пуно радно вријеме, кажу, јер постоје све законске могућности.

“Без обзира на износ које послодавац рефундира од стране Јавног фонда за дјечју заштиту, става сам да је у циљу заштите ове категорије радника потребно да послодавац рјешењем којим одобрава рад са половином пуног радног времена утврди износ плате и накнаду плате у укупној висини плате која је дефинисана законом, колективним уговором и уговором о раду за радно мјесто. Принцип повољности у радном праву то дозвољава, а радници који се старају и брину о овој дјеци и који користе право на рад са половином пуног радног времена не смију бити у неповољнијем положају, јер је друштвена брига и солидарност наша обавеза. Корисници права на рад са половином пуног радног времена, у правима и обавезама, морају бити изједначени са радницима који раде пуно радно вријеме”, каже Милорад Митровић, секретар Синдиката управе Републике Српске.

(Цапитал/ фото: Илустрација/ видеохиве.нет)