Невјероватних 220 милијарди долара уложено у Мундијал
Катар је у посљедњих 12 година, од када је добио домаћинство, у организацију Мундијала уложио навјероватних 220 милијарди долара, али се по неким процјенама тај износ пење и до 300 милијарди долара. Ово је износ који је премашио улагања бившег домаћина, Русије, за 16 пута.
Укупни трошак је више од три пута већи него укупни трошак свих осам Свјетских ногометних првенстава од 1990. године.
Претходни највећи буџет износио је 19,1 милијарди долара, колико је Бразил потрошио 2014. године, док је Јужноафричка Република издвојила тек 4,9 милијарди долара.
Тако је Бразил потрошио једанаест пута мање од Катара, а Јужноафричка Република четрдесет пет пута мање.
Податке је изнио уредник и познати новинар ББЦ-ја Рон Аткинсна Тwиттеру, а сличне податке се може пронаћи у другим изворима.
Трошкови Катара су огромни, чак и за богату блискоисточну земљу која “лежи” на налазиштима пллина и нафте.
О колико великом пројекту се ради, показује то што је за потребе Свјетског првенства Катар изградио седам нових стадиона и један преуредио.
Но то је само мали дио од укупно 200 до 300 милијарди долара трошкова. Изграђени су и подземна жељезница, бројни хотели, голф-терени и марине; сва инфраструктура потребна за примање 1-2 милиона привремених становника.
Иако је првобитно планирано 12 стадиона, број је смањен на осам због финансијских проблема. То је најмањи број стадиона на којима ће се играти од 1978. године, када је такмичење имало само 16 селекција.
С друге стране, очекује се зарада од максимално 20 милијарди долара за цијелу привреду те државе, чиме се покрива мање од десетине трошкова.
Сасвим неисплатива инвестиција, за сада, али је могуће да су трошкови пренапухани јер укључују и пројекте који би били изграђени без обзира на Свјетско првенство, као што су метро и нови аеродром.
Катар није изузетак, све су земље искориштавале Свјетско ногометно првенство да би поправиле и побољшале путну, урбану, друштвену и другу инфраструктуру.
Али док су остали покушавали уклопити развој инфраструктуре у СП, Катар је уклопио Свјетско првенство у развој националне инфраструктуре.
Катарска национална визија 2030. године назив је за амбициозни план покренут 2008. године са циљем преображавања Катара у напредно друштво способно за постизање одрживог развоја.
Већина великих инфраструктурних пројеката које репрезентације и навијачи користе, попут нових путева, подземне жељезнице, аеродрома, хотела и других туристичких садржаја, планирана је и прије него што је Катар добио право домаћинства.
Откако је најављена Катарска национална визија 2030. године до СП-а 2022. године одржано је више стотина регионалних и међународних спортских такмичења, која су помогла Катару да се припреми за организацију.
Саграђено је 100 хотела, а око највећег новосаграђеног стадиона Лусаил Ицониц Стадиума израсла је нова четврт. Саграђен је нови метро од 76 километара.
Додуше, уговор о градњи је потписан 2009. године, прије него што је Катар добио домаћинство, пише Индеx.
(Агенције Фото:Агенције)
Коментари (12)
линијски судија
И највеци им је домет да не свирају офсајде за Србију.
Сорели
А градиле фирме из Америке и Западне Европе..Пошто је Катар амерички роб
Праоница
Исплати се....
Т39842288
И онда кажу инфлација, криза глад у свијету ехх
Сyднеy
Катар је за тих 220 милијарди направио сфадионе метро хотеле путеве који це остат годинама у употреби и после СП А колико десетина или стотина милијарди је потросла ЕУ купујуци гас ове годинепо наимање 5 пута супљим цјенама вец просле године само да не буде Маде ин Русија Те милијарде катар це вратит за пар година продавајуци европи вас пет пута скупље вец сто им је Русија продавала Сви се хвале како су пуна складиста али нико да објави колико су платили укупно за гас да напуне та складиста која сад продају становниству и привреди по два три пута скупљим цјенама у односу на прослу годину Дала је ЕУ и висе од тих 220 милијарди само да гас не буде из Русије а од тога становниство нема никакве користи вец само веце цјене
Страсно
Какав апсурд и туга! А у исто вријеме на другом крају свијета дјеца умиру од глади, болести и жедји.
Јес јес, 300 билијарди
Прво, сензационализам, чиста лаж, а и од стварне цифре треба пола одвадити што је покрадено/опрано, као и сад ово са тенисом у БЛ...
Марко
Толике милијарде а искориставали јадне раднике за 400 долара на мјесец од којих се многи вратили у вреци.Односили су се према радницима као према робовима.Велика греска,како су израбљивали раднике тако сад музу посјетиоце са цијенама.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.