Једно причају, друго раде: БиХ корача у НАТО

На сајту Савјета министара БиХ наводи се да је кључни елемент за остваривање војне сигурности БиХ да постане чланица НАТО-а, јер јој у том случају њен национални суверенитет и територијални интегритет гарантује цијели савез. Иако чланство у НАТО програму ПфП-а (Партнерство за мир, Партнерсхип фор Пеаце) не доноси гаранције колективне сигурности, наводе, као што то чини пуно чланство у НАТО-у, оно представља први корак у том правцу.

БиХ је прихватила позив у НАТО програм Партнерство за мир  (ПфП) и потврдила своју преданост начелима и циљевима назначеним у Оквирном документу ПфП-а и Основном документу Евроатланског партнерског вијећа (ЕАПЦ).

“Чланство у НАТО-у и Европској унији су стратешки циљеви БиХ. На сцени је снажна подршка јавног мњења и консензус главних политичких странака у постизању тих циљева. БиХ ће, у складу с тим, тежити пуноправном чланству у НАТО, те намјерава укључити своје оружане снаге у војну структуру НАТО-а. Партнерство за мир је програм практичне билатералне сарадње између појединачних партнерских земаља и Савеза. Земље-партнери саме утврђују властите приоритете на чијем провођењу сарађују са Савезом у оквиру ПфП програма”, наводи се на сајту министарства иностраних послова.

Како је почео пут ка НАТО-у

У новембру 2006. године на самиту НАТО-а у Риги, БиХ је позвана, а мјесец дана касније и формално приступила НАТО програму Партнерство за мир (ПфП).

Предсједништво БиХ 13. децембра 2006. године усвојило је одлуку о прихватању Оквирног документа НАТО-вог програма Партнерство за мир који је сутрадан потписао тадашњи предсједавајући Небојша Радмановић.

Овај документ је био потврда да је БиХ постала чланица Евроатлантског партнерског вијећа (Еуро-Атлантиц Партнерсхип цоунцил – ЕАПЦ).

У мају сљедеће године, придружује се такозваном Процесу планирања и ревизије ПфП (Планнинг анд Ревиеw Процесс – ПАРП), а мање од године након тога, на новом самиту у Букурешту, БиХ је добила позив да започне “интензивирани дијалог” (Интенсифиед Диалогуе – ИД).

Одмах након тога ратификован је Споразум о статусу снага (Статус оф Форцес Агреемент – СОФА), а у септембру 2007. године усвојен је први индивидуални партнерски акциони план (Индивидуал Партнерсхип Ацтион План – ИПАП) за период 2008-2010. године.

Већ 2008. године БиХ је распоредила прве војнике у Авганистану, а исте те године поднијела је захтјев за Акциони план за чланство (Мемберсхип Ацтион План – МАП).

У естонском граду Талину 2010. године на министарској конференцији је одлучено да ће први годишњи национални програм БиХ бити прихваћен када она испуни услов књижења непокретне перспективне војне имовине као државне имовине. Ту имовину би користило Министарство одбране БиХ, али ово питање до данас није разријешено.

Свој други ИПАП за период од 2011-2013. године, БиХ је усвојила почетком 2011. године, а у мају 2012. године у завршној декларацији самита НАТО-а у Чикагу савезници су поздравили политички договор постигнут 9. марта 2012. о књижењу непокретне војне имовине те изразили захвалност БиХ на учешћу у НАТО мировним операцијама. Међутим, питање књижења касарни и војне имовине до данас није операционализовано.

Шта се дешавало од 2013. године наовамо

Припреме, састанци и усвајање документа наставило се и од 2013. наовамо, од када је драстично промијењен став према НАТО-у у Републици Српској. НАТО бомбардовање Србије 1999. године, као и градова у Српској 1995. године од те године се снажно истичу као главни разлози за одбијање чланства у јавном простору, док се иза кулиса и даље ужурбано спроводе све преузете обавезе и претприступни планови.

Тако је у марту 2014. године одржан састанак “НАЦ+ БиХ” (Нортх Атлантиц Цоунцил, Сјеверно-атлантског вијећа са БиХ) , а истог мјесеца усвојен је трећи двогодишњи ИПАП за период 2014-2016.

Крајем 2015. године, Предсједништво БиХ је потврдило спремност испуњења услова за активирање МАП-а, а само мјесец касније у изјави о политици “Отворених врата” НАТО-а, након састанка министара иностраних послова чланица, поздрављен је напредак који је направила БиХ уз позив за наставак неопходних реформи.

Годину касније у завршној декларацији са самита НАТО у Варшави, упућен је позив за интезивирање активности на испуњењу Талинског услова као и на усвајању Прегледа одбране. Исте године Предсједништво БиХ је усвојило документ “Преглед одбране и модернизације ОС БиХ 2017-2027”. Циљ овог документа је био дефинисање основа и дугорочног развоја ОС БиХ. У њему су и планови за даље активности у сектору одбране.

Посљедњих пет година

У фебруару 2017. је усвојен и план имплементације прегледа одбране као и акциони план имплементације плана развоја и модернизације ОС БиХ за период од 2017-2027. године.

Подношење првог АНП-а за БиХ (Годишњег националног програма) НАТО је одобрио 5. децембра 2018. године, а у новембру 2019. године Предсједништво БиХ  усвојило програм реформи БиХ 2019-2020.

У јануару 2020. године Политички комитет НАТО-а својим закључцима прихватио предложени Програм реформи БиХ 2019-2020, а те године БиХ је предсједавала Америчко-јадранском повељом (А5).

Ове године усвојени нови документи

Савјет министара Босне и Херцеговине (БиХ) једногласно је усвојио приједлоге Програма реформи БиХ за 2021. и 2022. годину, који су прије тога неколико пута скидани са дневног реда.

Ово су два кључна документа који представљају политички и правни оквир сарадње БиХ и НАТО савеза. Остало је још да га прихвати Предсједништво БиХ, пише Цапитал.

(Цапитал Фото: НАТО/Агенције)