Српска би могла остати без јавних предузећа

Предсједник Владе РС-а Радован Вишковић је на конференцији за новинаре изнио сљедеће податке:

„И до сада су долазили милиони и милијарде које РС плаћа, из периода када ми нисмо били дио власти. И неки други ће плаћати када ми не будемо власт. Наш укупни дуг, у моменту када сам преузео Владу је био 48 посто БДП-а, а данас је 43 посто. Јавни дуг је био 37, а данас је 34 посто. Говорим о периоду 2018-2022. године. Свака влада то треба да ради, краткорочна задужења, камата два посто… Мислите ли да не требамо испуњавати своје обавезе како неко не би рекао да се задужујемо?“, питањем је на питање одговорио Вишковић.

Интересантно је да је ово рекао 20 дана након одржане 37. посебне сјенице Народне скупштине РС-а, на којој је донесена Одлука о дугорочном задуживању Републике Српске за 2023. годину и на којој је министрица финансија Зора Видовић презентовала податке о тада тренутном укупном дугу од 43,85 посто БДП-а и јавном дугу од 36,52 посто БДП-а.

Озбиљно оптерећење економије и буџета

Премијер Вишковић није рекао још битних чињеница. Према посљедњих доступним подацима Министарства финансија и трезора БиХ, на крају трећег квартала 2022. године, Република Српска има 6.215,15 милијарди марака јавног дуга.

У 2018. годину РС је ушла са 4.956,65 милијарди дуга. Разлог овако уочљиве разлике се проналази у расту вањског дуга, који је са 2.954,12 милијарди марака на почетку 2018. године, достигао 4.112,35 милијарди на крају трећег квартала ове године. Ако се водимо сазнањем да пребивалиште у РС тренутно има 1,1 милион становника, долазимо до чињенице да је дуг по глави становника РС-а 5.650 КМ (2.880 еура).

Но, проблем је већи ако се прецизно не зна под којим условима и коме су продате РС обвезнице, чије доспијеће наплате долази у години која је на самом прагу.

„Ситуација са задужењима РС-а креираним у претходном периоду кроз обвезнице на Бечкој, а касније и Лондонској берзи, су озбиљно оптерећење за економију и буџет РС-а. Потпуно је неразумно да су те паре потрошене, вероватно на инфраструктурне пројекте, а да нису уложене у неку производну и профитабилну активност која би повећала БДП и тако остваривала бенефите и зараде из којих би се сервисирала кредитна обавеза. Опасан је концепт задужења на Бечкој берзи на пет година са обавезом да се дуг врати пете године. То нас сада чека. Концепција Министарства финансија, па и председника Милорада Додика, да ће се то вратити другим кредитом је у банкарском систему неприхватљив. Очигледно се рађа и други проблем – инфлација и раст ЕУРИБОР-а, цене капитала. Свако ново задужење ће стога бити све неповољније и скупље“, сматра Зоран Павловић, економиста из Бање Луке.

И да потпуно занемаримо гдје су се трошила средства из емисије обвезница пласиране на Лондонској берзи по камати од 4,75 посто, те обвезница са Бечке берзе, реферирани четверогодишњи период указује да се буџет РС од 2019. године све више пуни из ставке „примици од задуживања“, док су „издаци за отплату дугова“ по правилу увијек мањи.

„У претходних пет година нису издвајана средства или креиран суфицит у буџету који би био намењен за сервисирање обавеза. Изненадни прилив вишка средстава од индиректних пореза, као резултат поскупљења роба и инфлације у износу од 400 милиона марака (200 милиона еура), није депонован за финансирање враћања кредита. То би урадио сваки домаћин, осим Владе РС-а. Политика сервисирања међународних обавеза по основу новог задуживања ме подсећа на ситуацију када је човек узео први кредит којега је вратио узимањем другог, па трећег… Када је умро, посљедњи банкар који је требао да добије свој новац је тврдио да би он и тај кредит вратио да није умро. Ја се бојим да РС иде неким путем да међународни кредитори због немогућности отплате преузетих обавеза поставе правна питања преузимања имовине у којој је РС већински власник“, констатује Павловић.

 Право на приватизацију јавних предузећа

А шта се још има приватизовати и преузети у  Републици Српској? Предузећа која су била најпрофитабилнија су се већ продала, попут Телекома. Приватни капитал је дубоко већ загазио у електроенергетски сектор, попут рудника, термоелектрана, рафинерија, хидропотенцијала… Прехрамбени сектор је „ријешен“. У посљедње вријеме се распродаје и све преостало.

Ипак, ријетки се одваже јавно упозорити на такво стање, као бањалучки портал Цапитал.ба.

„У овоме тренутку РС има на располагању још Електропривреду и шуме. Још увијек не знамо шта су биле гаранције за продају двије велике емисије обвезница у иностранству. Уласком инвестиционог капитала у Електропривреду РС-а, попут мађарског фонда и Владе Србије, је почела тиха приватизација. Остало се без нафтне индустрије и преостали дио државног капитала нема велики вриједност“, каже главни уредник портала Цапитал.ба Синиша Вукелић.

Додаје да ће најтежи посао у будућности имати министар финансија, ко год то био. Тренутна министрица, Зора Видовић сматра како је ‘РС још увијек у кондицији’, с чиме се стручна јавност, колико год малобројна била, не слаже.

„Документ Бечке берзе којим се дају информације о некоме ко продаје обвезнице и зове се Проспект, садржи ставке у случају да РС не може вратити новац, носиоци обвезница имају право да приватизују било које предузеће. Дакле, сва јавна предузећа. Могу тражити део Шума Српске или Вода Српске, водоводе, хидроцентрале, део електропривредног система…“, упозорава Павловић.

Ових дана се приводи крају продаја пакета акција (дионица) на Бањалучкој берзи уношењем групних налога по принципу „све или ништа“ за 60 предузећа са потпуним или већинским државним власништвом РС. Посао проводе Инвестиционо развојна банка Републике Српске и Друштво за управљање Пензијским резервним фондом РС.

Предсједник РС-а Милорад Додик је казао да је то чисто банкарско питање и њихова одлука. Јавност сумња у могућности аутономног доношења оваквих одлука поменутих институција, као и општег задуживања без Додиковог знања. Већ поменутом Одлуком НСРС-а о дугорочном задужењу за 2023. годину је предвиђено 1,08 милијарди марака нових задужења.

„Максимална каматна стопа: шестомјесечни или дванаестомјесечни Еурибор плус фиксна маржа до четири посто за обвезнице или кредитна задужења код домаћих банака. Кредити код међународних кредитора максимално 5,5 посто годишње; а емисија обвезница на међународном финансијском тржишту по максималној маржи од 7,5 посто годишње“, стоји у документу одобреном у НСРС 2. новембра.

 Срљање у прекомјерно задуживање

Транспарентношћу се не могу похвалити финансијске институције под патронатом Владе. На службеној wеб презентацији Инвестиционо развојне банке (ИРБ) упоредни приказ економских индикатора РС са сусједима и Европском унијом је посљедњи пут унесен још 2020. године.

„Незаустављиво се срља у прекомјерно задужење. Иако граница није пређена, врло смо близу стања послије којега нема повратка. Неочекивано велики приливи новца, попут продаје Телекома из 2006. И овогодишњег прилива од ПДВ-а су само произвели прекомјерно запошљавање и велике расходе у буџету. Након што је новац потрошен, расходи су остали исти. Пандемија, па онда инфлација, су довели до тога да се излаз тражи у задуживању. Нетранспарентно задужење на Бечкој и Лондонској берзи, по неповољним условима, су недовољни да сервисирају унутрашње расходе. Власт не види или не жели наћи рјешења за рефинансирање постојећих дугова и унутрашњу потрошњу“, закључује Синиша Вукелић.

Већина економиста сматра да је управо нетранспарентност, односно непозната намјена средстава, већа пријетња од висине камата. Могле би се ту тражити и највеће пријетње за саму Републику Српску и (само)распродају њене супстанце.

„Ништа се не ради на транспарентан начин. Очигледно је утицај политике јачи и злоупотребљавају се утицаји премијера, министара и осталих. Међународни монетарни фонд (ММФ) је тражио укидање Великог кредитног одбора, јер га је у ИРБ-у практично чинила владина политичка структура, који је давао кредите без адекватних колатерала директним путем. Због тога је и дошло до значајних губитака ИРБ-а“, наводи Зоран Павловић.

Али, барем двије ствари су усвајањем Буџета РС-а за 2023. годину потпуно јасне – учешће задужења је 20,1 посто, а трошкови кабинета предсједника Милорада Додика су 56,5 милиона марака (28 милиона еура) уз учешће од 1,05 посто буџета. Предсједник ће по властитом нахођењу моћи располагати висином средстава која су већа од свих градова и општина ентитета којима руководи, изузев Бање Луке и Бијељине.

(АЈБ/цапитал.ба)