Потребно помјерити старосну границу за вантјелесну

У Републици Српској жене до 40 година старости имају право на потпуно финансирање терапије вантјелесне оплодње од Фонда за здравствено осигурање, док за оне од 40 до 42 године Фонд финансира само пола, односно 50 одсто.

Казала је ово за "Независне новине" Дајана Кузмановић, предсједница Удружења породица са стерилитетом "Рода".

"Сви имају више права од нас, а нарочита Србија, на коју се морамо посебно угледати", казала је Кузмановићева.

Према њеном искуству, старосна граница би требало да се помјери бар на 42 године са 100 одсто финансирања као што је примјер у Хрватској, а чак и по узору на Србију на 45 година старости.

"Помјера се старосна граница рађања првог дјетета у свијету, а и код нас. Људи се касније одлучују за брак и све су то фактори који траже помјерање старосне границе на горе", казала је она.

У Републици Српској је у три поступка која су обезбијеђена покривена комплетна терапија за жене до 40 година.

"Овдје парови не плаћају ништа. То је фантастично јер се ради о изузетно скупим терапијама, а неке је јако тешко набавити у слободној продаји", казала је Кузмановићева.

Међутим, иако су остварени добри кораци, и даље се може радити на побољшању статуса парова којима је овај вид терапије потребан за зачеће, а како каже Кузмановићева, пракса је показала да три покушаја нису увијек довољна те да би било добро да имамо још један.

"Често је паровима потребно више покушаја да дође до зачећа, а они неријетко након трећег пута одустану јер немају средства за даље", истиче Кузмановићева.

Према њеним ријечима, ова грана медицине се јако брзо развија, а ми, нажалост, не идемо у корак с њом.

Позитиван корак у Српској остварен је измјеном Закона о здравственом осигурању, на основу кога парови са проблемом стерилитета послије два неуспјела поступка у РС могу затражити од Фонда да им одобри одлазак у другу клинику на трећи поступак који ће им Фонд потом рефундирати, али како каже Кузмановићева, ова пракса, нажалост, још није заживјела.

Још један корак напријед остварен је у Бањалуци ове године, и то доношењем измијењеног Правника о суфинансирању једног поступка ВТО.

"Позитивне промјене овог правилника су с једне стране повећан обим права корисника, што нам је био и главни циљ, али с друге стране овим је град показао да слуша наше потребе", каже Кузмановићева.

У Републици Српској ово питање је регулисано Законом о лијечењу неплодности поступцима биомедицински потпомогнуте оплодње Републике Српске, који је релативно новијег датума, а услови су детаљније прописани Правилником о садржају и обиму права на здравствену заштиту из обавезног здравственог осигурања и о партиципацији за 2022. годину.

Такође, нови Закон о обавезном здравственом осигурању РС предвиђа, између осталог, финансирање неинвазивних пренаталних тестова, што раније није било дио обавезног здравственог осигурања.

"Прво је потребно да се усвоји програм којим се утврђују индикације и начин остваривања овог права, те донесе одлука Владе Српске о начину финансирања овог програма. Тренутно здравствена струка, тачније љекари Универзитетског клиничког центра раде на дефинисању критеријума који подразумијевају ко ће имати право на финансирање неинвазивних пренаталних тестова и сл. То је одговоран посао, јер је у циљу да донесени критеријуми обухвате све оне категорије трудница којима ће овај тест у будућности бити неопходан", наводе из Фонда здравственог осигурања РС за "Независне", додајући да је, поред критеријума, циљ да се утврди и процедура одобравања пренаталних тестова гдје ће велику улогу имати УКЦ РС и јавне болнице, јер је планирано да се ова услуга ради у јавним здравственим установама.

"Дакле, тренутно се чека да здравствена струка заврши свој дио посла, односно то значи да ће се ово право у пракси почети примјењивати оног момента када се усвоји програм, што зависи и од других околности, не само од фонда", наводе из ове установе додајући да ће ФЗО РС финансирати ово право када се усвоји програм, тако да није предвиђена рефундација урађених тестова.

Када је ријеч о бирању клинике за трећу вантјелесну оплодњу, наводе да је то посебан и одвојен програм на којем се тренутно ради, како је Закон о обавезном здравственом осигурању РС дефинисао.

(Независне новине)