Да ли БиХ треба да уведе порез на екстрапрофит?

Влада Хрватске је одлучила да прихвати препоруку Европске комисије, те је тако постала прва земља у региону која је увела овакав вид опорезивања.

Ријеч је о једнократном порезу које је понајприје резервисан за енергетски сектор који је профитирао на расту цијена, струје, плина и горива, но државама је остављена могућност да то прошире и на друге секторе.

Опорезују се оне компаније које су оствариле 20 одсто већу добит у односу на профите које су оствариле у протекле четири године. Овакав вид опорезивања је наишао на отпор великих компанија у Хрватској које сматрају да се на овај начин кажњавају они који су најбољи.

Економски аналитичар Зоран Павловић сматра да би увођење оваквог вида опорезивања била добра ствар за економску ситуацију у Босни и Херцеговини.

"Постоји одређене тржишне околности у којима неки злоупотребљавају тржишну ситуацију како би остварили екстрапрофит. То се мора опорезивати мимо редовног пореза. Ако је неко продавао, рецимо гориво, док није маржа дефинисана, по значајно већој цијени онда је тај приход који је по тој основи остварен екстра профит. Екстрапрофит се може дефинисати на бази онога што је уобичајено у некој бранши. Била то продаја воде, горива, телевизора или хране", истиче Павловић.

Додаје како се у околностима инфлације, трговци врло често покушавају да нађу начин како да зараде више, али да се то може утврдити на основу робе која се пушта у продају.

"Сјетимо се случаја са путером, трговци су правили екстрапрофит на који нису плаћали порезе. Сасвим је лако и економски изводиво направити подзаконски акт који ће дефинисати да ли је профит у складу с нечим што је уобичајено за ту браншу. Ако се ради о томе да је неко остварио енормну зараду то се сматра екстрапрофитом и као тако мора бити екстра опорезовано", наводи Павловић.

Када је ријеч о томе гдје бисредства од пореза требало усмјерити, Палвовић сматра да би било "најпоштеније" да се она намјене за пословне пројекте и компаније које су у тешкоћама због тренутне тржишне ситуације.

"Код нас нико од ресорних министарстава у владама ентитета не размишља о томе како сачувати радна мјеста. Ми смо у ситуацији да губимо радно способно становништво јер нема запослења. Онима који имају запослење плата је сувише мала да би овдје остали. То је читав низ економско повезаних проблема који се морају рјешавати ако желимо да учинимо нешто добро за нашу дјецу", закључује Павловић.

Шта је екстрапрофит?

Екстрапрофит или екстрадобит је вишак добити изнад нормалне, дио остварене добити на основи нижих индивидуалних трошкова производње од просјечних трошкова или због постигнуте више цијене него што је просјечна тржишна цијена за дану врсту производа. Екстрапрофит остварују компаније које боље послују, која имају савременију технологију или организацију производње и веће уштеде, или имају монополну предност на тржишту па могу остваривати вишу продајну цијену. Остваривање екстрапрофита снажан је мотив унапређивања производње и штедљивог коришћења производних фактора.

(Клиx/ фото: БН)