Пљачка постала "несавјесно пословање"?!

Ињац је на суђењу у бањалучком Окружном суду изјавила да је за пропаст „Бобар банке“ „најодговорнији њен власник“, а да је Агенција за банкарство, на чијем челу је била у вријеме краха банке, предузела све што је могла и требала.

„Власник је највише уништавао банку“, навела је Ињац.

Оптужница терети Славицу Ињац да је од јула 2009. године па до новембра 2014. године имала сазнања да "Бобар банка" послује с великим кредитним ризиком, али да и поред тога није предузела ништа, мада је то била дужна. Према оптужници, због велике кредитне изложености према повезаним лицима, те пласирања лоших кредита причињена је штета од 122,5 милиона марака, а „Бобар банка“ је пропала, због чега су оштећене бројне фирме, општине и фондови.

Ињац наводи да је Агенција у периоду праћења „Бобар банке“ издала чак 70 разних налога за отклањање неправилности, али да је банка, што су је из Агенције „више притискали“, проналазила разне начине да заобиђе наложене мјере. Наводно Агенција није била упозната ни са одлукама Надзорног одбора банке о одобравању кредита.

Занимљиво је и образложење да Агенција није могла знати за мањак од 10 милиона марака кеша у трезору Бобар банке, наводећи да се то утврдило тек по увођењу привремене управе у банку.

„Изгледа да су сви у банци знали за лоше пословање, али нико није о томе обавијестио Агенцију, па ни анонимно. Агенција није могла знати за неке ствари које банка скривала. Дупле књиге су откривене тек по увођењу привремене управе“, рекла је Ињац.

Покојног Бобара оптужила је и да је из банке извукао 40 милиона марака кроз кредите фирмама у Црној Гори и Хрватској.

Одбрана Славице Ињац, којој се пред Окружним судом у Бањалуци суди за несавјесно пословање, заснована на тешким оптужбама покојног Гаврила Бобара, могла би да има смисла када би се посматрала изоловано, изван политичко-интересног контекста у којој се десила пропаст ове банке, те чињенице да је она на чело Агенције постављена као особа потпуно лојална Милораду Додику, неприкосновеном дугогодишњем властродршцу у Републици Српској.

Тврдње Славице Ињац, посебно оне о томе да није имала појма да је из трезора „Бобар банке“ нестало десет милиона марака, могле би да „пију воде“ да је Агенција за банкарство била независна од политичког утицаја, а не под потпуном контролом власти с Додиком на челу.

Тада би се као релевантна могла узети могућност да је „Бобар банка“ Агенцији за банкарство слала нетачне мјесечне извјештаје о интерној контроли и попису који се врши на крају године, па Агенција није имала на основу чега да посумња да нешто није у реду с пословањем банке.

Вјероватноћа је и да се мањак новца из трезора фиктивно водио на филијалама банке, којих је било 50, па је на њихове благајне било могуће распоредити по, на примјер, 100.000 КМ , а да се то не примијети.

Уз то, ревизија пословања банке, која се обично ради у јануару да би се потврдили резултати банке, такође може да прати кретање новца по благајнама и циљано контролише неке од њих. То раде овлаштене ревизорске куће, које је „Бобар банка“ заобилазила у широком луку, јер су оне могле да открију неправилности и о томе сачине записник, па га прослиједе Агенцији за банкарство РС.

Пошто су сви у власти, баш као и у Агенцији за банкарство, одлично знали да је „Бобар банка“ дуже вријеме била у проблемима, Ињац је требало чешће да налаже контролу банке и држи је под надзором.

Дакле, Агенција није морала знати да је нестало десет милиона марака из трезора „Бобар банке“, али се то, сасвим је јасно, није могло дуго крити, а крило се, и то годинама. Због просте чињенице што је нелогично да тако мала банка у извјештајима приказује да, поред дневних потреба за готовином, држи тако велики износ који јој реално не треба за дневно функционирање.

Примјера ради, неке банке, које су по билансу биле седам пута веће од „Бобар банке“, у главном трезору нису држале десет миллиона марака у кешу.

У прилог тврдњама Славице Ињац, која алиби за себе налази оптужујући покојног Гаврила Бобара, не иде у прилог чињеница да је она на мјесто директорице Агенције за банкарство РС постављена као особа од највишег повјерења Милорада Додика, како би он под контролом држао највећи дио банкарског сектора уСрпској.

Даље, индикативно је да је принудна управа у „Бобар банци“ уведена два мјесеца након што је Гаврило Бобар преминуо. Он је изненада преминуо 30. септембра 2014. године, а Агенција за банкарство је принудну управу над банком увела 27. новембра исте године.

Мјесец дана касније је по кратком поступку донесена одлука о ликвидацији банке. 

Гаврило Бобар био је близак са Милорадом Додиком и један од високих функционера СНСД-а. Додик је полагао велике наде у то да ће са Бобаром, као кандидатом СНСД-а за градоначелника Бијељине на локалним изборима 2008. године, у том граду са трона успјети да скине СДС.

Управо за финансирање тих избора из трезора „Бобар банке“ извучено је око шест милиона кеша, који су подијељени локалним организацијама СНСД-а широм РС, уз договор да му се новац врати након очекиваног изборног тријумфа.

Бобар је, међутим, изгубио изборе од СДС-овог (сада такође покојног) Миће Мићића. Када је од Додика затражио да се новац врати „Бобар банци“, тврде добро упућени извори, Додик је Бобару лаконски одговорио- ко ти је крив што си изгубио изборе. Бобар је, намјеравајући да спаси своје пословно богатство, наставио политички ангажман, па је на општим изборима 2010. године освојио посланички мандат у Народној скупштини РС, али крај тог мандата није дочекао.

Изненада је преминуо 30. септембра 2014. године. Само мјесец и по дана након његове смрти, почела се рушити империја Бобар. Прво је “пала” Бобар банка, а онда и остале његове фирме. Његова супруга и двоје дјеце, како тврде добро упућени извори, остали су без новца, мада је Додик обећао породици да их „неће оставити на цједилу“ и да ће им помоћи да компанија стане на ноге, што се није десило.

Оптужницу против Славице Ињац и још 15 особа подигло је Тужилаштво БиХ у марту 2017. године. Према оптужници, та група се теретила да је дјеловала „као злочиначка организована група, која је финансијским криминалом и разним злоупотребама начинила штету од 122,5 милиона КМ, за колико је оштећена ’Бобар банка’“.

Предмет против Славице Ињац је, због, како је образложено, њене болести, пребачен на Републичко јавно тужилаштво у Бањалуку и после разних заврзлама и вишемјесечног „путовања“ оптужнице из Сарајева до Бањалуке, суди јој се пред бањалучким Окружним судом, док је против осталих почело судјење пред Судом БиХ.

Републичко тужилаштво је измијенило оптужницу Тужилаштва БиХ, па јој се сада умјесто припадности „злочиначкој организованој групи“ суди за „несавјесно пословање“.

Ињац и остали осумњичени за пропаст „Бобар банке“ ухапшени су у акцији „Лавина“ у марту 2016. године. Тада се тврдило да је покренута истрагу у једној од највећих, али и најскупљих афера у историји БиХ. „Највећа и најскупља“ завршила је тако да се Славици Ињац суди тек за несавјесно пословање...

(Журнал.инфо)