Бањалука: Додик отворио изложбу о Николи Кољевићу

"Људи попут Кољевића су са јасним националним опредијељењем који су могли да преузму вођство када је то било потребно", рекао је Додик у обраћању у Музеју Републике Српске, гдје је отворио изложбу "Путеви професора, ствараоца и државотворца: професор доктор Никола Кољевић /1936-1997/", чији је покровитељ.

Додик каже да се Срби на овим просторима требају наставити борити за слободу, што је чинио и Кољевић.

Он је навео да је ово изложба о једном од водећих људи који је свој комодитет подредио националној и народној идеји Срба на овим просторима.

"Срби у Српској имају власт, територију и вољу народа за постојањем Републике што не може нико да оспори. Никада не смијемо напустити идеју националног и државног уједињења. Желимо да и оваква свједочења о прошлим временима доведу до стабилне Српске, а њу воле нове генерације, али и власт и опозиција. У Српској сигурно живи доминантна маса људи привржених опстанку и развоју Српске, њеном трајању и опстанку... Кољевићево дјело живи у нама", рекао је Додик.

Изложби су присуствовали директор Музеја Давор Стрика, чланови породице Кољевића, представници јавног, политичког, црквеног и друштвеног живота Српске и Бањалуке, те остали бројни поштоваоци његовог рада и дјела.

Стрика је рекао да је циљ Музеја и борба за очување историје и промовисање традиције и културе Републике Српске, о чему говори и ова изложба о људима, попут Кољевића који су важни за стварање Српске.

Историчар Горан Латиновић је у обраћању рекао да је и изложба о Кољевићу важна за његовање културе памћења о историји и стварању Републике Српске.

"Државничка дјелатност Кољевића је била нераскидиво везана за стварање Српске чији је био потпредсједник", рекао је Латиновић.

Градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић је рекао да је професор Никола Кољевић иза себе оставио велики аманет, завјештање и путоказ генерацијама које долазе, а то је да раде на очувању Српске и њеном развоју.

Кћерка Николе Кољевића Богдана захвалила је свима у Српској, а поготово институцијама, за организацију изложбе о њеном оцу која би требало да буде подстицај за српско сабирање и окупљање.

Она је додала да су изложбе попут ове битне за његовање културе сјећања и за српско национално биће у цјелини.

Аутор изложбе и виши кустос за историју Српске у Музеју Српске Остоја Раилић је рекао да је Никола Кољевић био примјер морала и досљедности у политичком раду.

Он је рекао да би требало радити на томе да се по Кољевићу називају и улице у локалним заједницама у Српској.

Посјетиоцима су представљена 83 предмета и документа и 27 фотографија, међу којима су два ордена Српске - Орден Републике Српске на ленти и Орден Њагоша првог реда.

Грађа изложбе представља значајан историјски извор, не само за проучавање личности и дјела Николе Кољевића, већ и осталих сегмената историје Републике Српске.

Ријеч је о артефактима који су у фундусу Музеја Републике Српске, а које је овој установи поклонила породица Кољевић.

Никола Кољевић рођен је 1936. године у Бањалуци у угледној трговачкој породици. Дипломирао је теорију књижевности на Филозофском факултету у Београду, гдје је и докторирао.

Кољевић је био универзитетски професор, преводилац и есејиста. Важио је за једног од најцјењенијих познавалаца Шекспира у бившој СФРЈ.

На првим вишестраначким изборима 1990. године Кољевић је изабран за српског члана Предсједништва СР БиХ, а од априла 1992. био је потпредсједник Републике Српске. На тој функцији је остао све до првих послијератних избора.

Сахрањен је у породичној гробници у Бањалуци. 

(БН/Срна Фото: Срна)