Корумпирани функционери намјештеним тендерима уништавају све

То се негативно одражава на привредно окружење. Поништава се један од основних циљева јавних набавки да се кроз конкуренцију односно надметање што већег броја понуда осигура најбоља вриједност робе, радова или услуга за јавни новац.

У привреди се ствара монопол, оних који добијају уносне милионске уговоре, без обзира да ли су квалификовани за одређен посао или не, али су подобни углавном због веза које имају са владајућим политичким структурама. Јавна је тајна да управо те структуре одређују „ко ће добити државне послове“.

Због недостатка те основне квалификације, остали привредници немају шансу да конкуришу за јавна средства која би била додатни приход, који би им на примјер омогућио ширење посла, отварање нових радних мјеста и слично.

Упућени у ову проблематику поручују да је такву ситуацију омогућила корупција у коју су укључени сви  који учествују у тој процедури.

Тако се између осталог,  са једне стране намјештају услови тендера за специфичне фирме, а са друге стране фирме се договарају да се пријаве само на одређене тендере, како не би једни другима сметали.

На јавним набавкама углавном стиже само једна понуда

Каква је ситуација по овом питању најбоље показује годишњи мониторинг јавних набавки за период од 1. октобра 2021. године до 30. септембар 2022. године, којим је обухваћено 8.006 набавки, укупне вриједности 303.613.549 КМ, без ПДВ.

У том извјештају је између осталих наведено да присутан тренд ограничене конкуренције, односно да се у 54,4 одсто поступака јавних набавки пријавио само један понуђач.

То, наводи се у извјештају, „указује на дубље системске проблеме – општу кризу повјерења у законитост система јавних набавки што потенцијалне понуђаче обесхрабрује да уопште учествују у тендерском такмичењу и проблем колузије“.

Извјештај је припремио портал „Пратимо тендере“, а његов уредник Слободан Голубовић поручује да на такву ситуацију утиче више фактора.

„Први фактор је најблажи, а то је да је ово јако мало тржиште посебно за неке робе, услуге те радове и немамо толику конкуренције у појединим областима. На то не можемо утицати. Други фактор је тај што су годинама намјештани тендери, а намјештају се и даље подобним фирмама“, рекао је Голубовић и додао да је на тај начин уништена конкуренција.

„Они који би могли бити конкуренти једноставно не желе да троше ресурсе на учешће у поступцима јавне набавке“, казао је Голубовић.

Навео је да договор понуђача који дијеле тржиште трећи фактор, који је препознат као проблем. Као примјер наводи набавку аутомобила.

„Тржиште је подијељено између Мостара, Сарајева, Брчког, односно Бањалуке и једноставно нећете видјети или јако ријетко, да се неко из Мостара пријавио на тендер у Бањалуци или обрнуто. Понуђачи су се договорили да се једни другима не мијешају у посао, а то значи нема конкуренције и нема жалби на тендере“, рекао је Голубовић.

Каже да подаци до којих су дошли показују да је обезвријеђен сам систем јавних набавки те да се поставља питање потребе постојања ових процедура.

„Суштина тендера би требала бити да се уштеде средства гдје је то могуће. Са друге стране да се направи здрава конкуренција и да добијемо што боље робе, услуге и радове за новац који дајемо“, казао је он и додао да то очигледно није случај.

Штимање тендера обесхрабрује привреднике

Информације које стижу из привредне заједнице говоре да доста фирми у широком луку заобилазе тендере из два разлога.

„Први зато што знају да су јавне набавке намјештене, а други због услова за учешће који некада знају бити толико тешки да их многи не могу испунити. Нема мотивације да се неко тим бави и зато што нема мотивације и компликовано је, на крају држава плати радове и производе прескупо“, казао је предсједник Уније послодаваца РС Саша Тривић.

Слаже се да се и у овај сегмент дубоко завукла корупција те да су људи временом нашли начин да заобиђу регулативу која дефинише правила за ову област.

„Тренутно имамо компликовану процедуру, а крајњи резултат нису ни квалитетно изведени радови нити најнижа цијена“, навео је Тривић.

Сматра да је потребно промијенити концепт јавних набавки

„И поред овако компликоване процедуре имамо наштимане јавне набавке. Једноставно мора се тражити друго рјешење, не вриједи радити неке закрпе“, нагласио је Тривић коментаришући измјене Закона о јавним набавкама БиХ које су ступила на снагу 10. децембра.

Обесмислено јавно надметање

Из Транспаренцy Интернатионал БиХ поручују да податак о малом броју понуђача у току поступака јавних набавки може указати на неколико негативних појава.

„Прва је свакако ограничавање активне и правичне конкуренције од стране уговорних органа постављањем квалификационих услова, али треба имати у виду и другу која је изричито забрањена новим измјенама Закона, а то је колузија, односно нарушавање тржишне конкуренције у смислу забрањених договора између самих понуђача“, рекао је Дамјан Ожеговић из ТИ БиХ.

Објашњава да су ове и друге забрањене активности временом утицале дестимулишуће на многе потенцијалне понуђаче, нарочито на мала и средња предузећа.

„Тако су многи изгубили интерес да се уопште надмећу и на тај начин је тржиште већ унапријед подијељено“, казао је Ожеговић који исто сматра да је тренутним стањем обесмислено јавно надметање „које има за циљ да се набави најквалитетнијима роба, радови и услуге кроз најефикасније трошење јавних средстава“.

„Да би се наведено стање промијенило у првом реду је потребно оснажити интегритет уговорних органа, затим охрабрити заинтересоване понуђаче да пријављују уочене неправилности, те ојачати институције задужене за спровођење закона како би се адекватним санкционисањем на вријеме превентивно дјеловало према свим евентуалним будућим прекршиоцима“, закључио је Ожеговић.

(Цапитал   Фото:Агенције)