Стручни кадрови требају јавним предузећима у РС

Приликом усвајања буџета за 2023. годину, Радован Вишковић, предсједник Владе, је по ко зна који пут рекао да ће нова власт прочешљати сва јавна предузећа у Републици Српској. Вишковић је дао рок до 2025. године уз најаву о оснивању централне јединице за финансијски надзор свих јавних предузећа.

"Циљ те јединице биће да јавна предузећа Српске направе што више профита, а све у интересу грађана Републике Српске", рекао је предсједник Владе РС, Радован Вишковић.

Вишковић је и прије четири године имао сличан став када су у питању негативни извјештаји јавних предузећа – оставка директора. Ипак, од тога није било ништа.

Економисти објашњавају да су јавна предузећа, умјесто да се развијају и унапређују, годинама била страначки плијен из кога се извукло све што се може извући.

“Кључна ствар када су у питању јавна предузећа јесте потреба за њиховом деполитизацијом. Док год су на челу јавних предузећа искључиво политичке личности, и нико други не може да додђе на чело, ни у структуре управљачких предузећа. И ми ћемо и имати овакву ситуацију, да су или губиташи, или се користе само уи политичке сврхе“, поручује Јелена Тривић.

Иако је тренутно у Републици Српској регистровано 238 јавних предузећа, који запошљавају скоро 30 хиљада радника, према подацима Пореске управе РС, 100 највећих дужника међу њима дугује више од пола милијарде КМ.

„Умјесто да буду кључно извориште профита, и да дио своје добити усмјеравају на буџет, они су постали главни потрошачи буџетских средстава. Буџети се значајно задужују, односно заложе се за кредите које јавна предузећа масовно узимају. И следеће године је планирано близу милијарду марака гаранција за њих, што је директан ризик за буџет“, каже економиста Миленко Станић.

Европска унија је улазак Босне и Херцеговине условила и реформом јавних предузећа кроз 14 кључних приоритета, подсјећају из Транспаренси Интернешенела.

„Под оним приоритетом који се тиче борбе против организованог криминала и корупције, једна од ставки се односи баш на реформу и реорганизацију јавних предузећа, јер су препознати одређени корупцијски ризици у тој области. Али годинама се не ради ништа по том питању. Посебно смо указивали на проблеме сукоба интереса, гдје се јавни функционери постављају на директорске позиције. Иако по закону не би могли, овамо се држе у в. д, мандату годинама“ , поручује Срђан Траљић из Транспаренсија.

Питањем јавних предузећа у Републици Српској бавио се и главни републички ревизор са ријечима да је кључна реформа до 2024. године и да сва јавна предузећа треба да изађу са планом реоргнизације.

Из Међународног монетарног фонда су такође поручили да ће се спровести независна ревизија пословања, након чега ће се дефинисати даљи кораци с циљем повећања транспарентности и одговорности у њиховом раду. Још прије неколико година, из ММФ – а су поручили да је у Босни и Херцеговини, када су у питању јавна предузећа, неопходно успостављање јасне власничке структуре кроз постојање регистра и успостављање професионалног менаџмента без уплитања политика, поготово у именовању чланова надзорних одбора.

Неопходан је и финансијски надзор те строго дефинисани услови под којима се могу одобравати додатна задуживања, јасно је препоручено у анализи Међународног монетарног фонда прије три године.

(БН Фото: Илустрација/Цапитал)