ХЕТ изгубио 100 милиона КМ на докапитализацији!

Почетком ове године управа ХЕТ-а је донијела одлуку да иде у докапитализацију од чак 435 милиона КМ што је оцијењено као покушај приватизације овог предузећа.

Под притиском јавности, Влада РС је „повукла ручну“ и сугерисала Матичном предузећу да приликом гласања на Скупштини акционара ХЕТ-а буде суздржано, тако да одлука о докапитализације није усвојена.

Међутим, није се дуго чекало на нову одлуку.

Управа ХЕТ-а је само мјесец дана касније донијела нову одлуку о докапитализацији под новим условима.

Наиме, одлучено је да се иде у докапитализацију од 280 милиона КМ по цијени од 0,46 КМ умјесто првобитно планираних 0,29 КМ по акцији за постојеће акционаре, иако је номинална цијена једне акције била једна КМ.

Право прече куповине искористило је Матично предузеће „Електропривреде РС“ које је на крају купило 181.995.006 акција, односно 64,9 одсто понуђених акција, за 83,7 милиона КМ.

Након тога емисија је проглашена успјешном.

Међутим, сада се појавио минус који треба покрити с обзиром на то да су акције продате по 0,46 КМ, а њихова номинална вриједност је износила једну КМ.

Тај минус управа планира покрити са позиције осталих резерви, а зелено свјетло ће тражити од Скупштине акционара на ванредној сједници заказаној за 30. децембар.

„Констатује се да су ’Хидроелектране на Требишњици’ у пословној 2022. години исказале емисиони губитак по основу друге редовне емисије акција у износу од 98.277.303 КМ. Управа предузећа предлаже да се емисиони губитак покрије са позиције осталих резерви“, наводи се у одлуци управе ХЕТ-а.

Економски аналитичари за ЦАПИТАЛ кажу да су акције продате испод номиналне вриједности и да је то разлог исказаног губитка који сада морају књиговодствено да ријеше.

„Свака фирма која емитује нове акције испод номиналне вриједности остварује емисиони губитак. Тај губитак може стајати у билансима фирме, а могу га и покрити“, каже наш саговорник.

Истиче да је тај губитак можда могао бити и мањи с обзиром на то да је ХЕТ као тржишну цијену по којој су акције продате узео вриједност која је остварена приликом веома малог трговања.

„Трговање акцијама тада није било довољно велико да би се та цијена могла узети као реална“, закључује наш саговорник.

Представник Удружења мањинских акционара енергетског сектора Трипко Крговић каже да су они још прије докапитализације упозоравали на овај проблем и да су тражили да се утврди фер цијена.

„И даље стојимо при томе да је цијели процес направљен на штету мањинских акционара. По нама су акције требале да буду понуђене по књиговодственој вриједности. На тај начин би се остварила емисиона премија, а не емисиони губитак, али њихова намјера није била нови капитал већ да смање проценат мањинских акционара“, тврди Крговић.

Без обзира на то, додаје, сама одлука о докапитализацији није валидна јер су биланси за 2021. годину су са резервом.

„Ниједна одлука која се односи на повећање или смањење капитала не може бити валидна док се извјештаји за 2021. не ревидирају“, каже он.

(Цапитал Фото: Цапитал)