Српска признаје Шмита и спроводи његову одлуку

Нови закон који је на дневном реду посебне сједнице НСРС има укупно седам чланова, што је за само два члана више од старог закона чије ступање на снагу је 12. априла ове године својим налогом забранио Кристијан Шмит.

Најинтересантнији је члан 2. новог закона који каже “Овај закон се НЕ ОДНОСИ на својину на непокретној имовини која је у јавним евиденцијама о непокретностима, за чије вођење и одржавање је надлежна Управа за геодетске и имовинско-правне послове РС (РУГИПП), до 31. децембра 1991. године била уписана као имовина са правом располагања или управљања бивше Социјалистичке Републике БиХ“.

У новом закону који је упућен пред народне посланике каже се да се „уписи непокретне имовине која је била уписана као имовина са правом располагања или управљања бивше СРБиХ у јавним евиденцијама о непокретностима за чије вођење и одржавање је надлежан РУГИПП, неће мијењати до доношења закона којим ће се регулисати својина на тој непокретној имовини.

За разлику од оспореног закона, овај закон не даје право власништва Републици Српској и другим субјектима јавне власти, већ каже да поменутом имовином бивше СРБиХ управља Република Српска или други субјекат јавне власти којег одређује Влада Републике Српске.

Према тумачењу правника одлично упућеног у ову проблематику који је инсистирао на анонимности, предложено законско рјешење представља потпуно атерирање власти у РС у односу на ранији тврдокорни став да је предметна имовина власништво ентитета, односно Републике Српске.

„Оспореним законом покушано је успостављање правног основа да се сва непокретна „државна имовина“ правно евидентира као имовина Републике Српске, као и да се право власништва на некретнинама које су „државно власништво“ бивше СРБиХ пренесе на Републику Српску и остале субјекте јавних власти. Новим законом се прво експлицитно каже да он не односи на ту имовину, а затим и да се статус те „имовине СРБиХ“ неће мијењати до доношења закона којим ће се регулисати својина на тој непокретној имовини“, објашњавају саговорник ЦАПИТАЛ-а.

Он објашњава да је Уставни суд БиХ континуирано истицао да се питање „државне имовине“ мора ријешити на државном нивоу, истичући да се из одредби новог закона може закључити да Република Српска пристаје да се то питање на том нивоу и ријеши, односно да Парламентарна скупштина БиХ донесе закон којим ће се регулисати питање „спорне“ имовине.

„То је супротно од ранијег тврдог става НСРС да би институције БиХ могле евентуално имати у власништву имовину која се користи превасходно за функције и овлаштења која Устав изричито даје нивоу БиХ и то уз претходну сагласност ентитета као њених државотворних елемената“, објашњава наш саговорник.

Он истиче да се образложење новог закона само у једном пасусу разликује од образложења закона који је проглашен неуставним.

„То је пасус који каже да се овим законом не регулише својина на непокретној имовини која је у јавним евиденцијама о непокретностима, за чије вођење и одржавање је надлежан РУГИПП, до 31. децембра 1991. године била уписана са правом располагања или управљања бивше СРБиХ“, прецизира наш саговорник.

(Цапитал)