Породици Стајић потребна помоћ добрих људи

Муке породице Стајић почеле су прије више од 2 деценије. Бројне животне несреће стизале су их једна за другом, а рођењем кћерке Драгице помислили су да ће коначно мало радости да се појави. Ипак, 1985. године, открили су шта значи церебрална парализа. Драгица је рођена са 6,5 мјесеци, а лијечење је одмах почело. Родитељи у већ поодмаклим годинама брину о њој, а ни они нису у најбољем здравственом стању.

„Била је у Београду на лијечењу, оперисала је и руке и ноге ја је носио за Аустрију тада кад сам могао, да би тамо покушали лијечење. Све што су рекли љекари да треба, вјежбе, бање, све смо је водили, док није почела пити те лијекове за психу, од тад више не може нигдје, јер не може да издржи.“ говори Ђоко Стајић, Драгичин отац

Док је могла, Драгица се и сама кретала, али како вријеме пролази, а болест напредује, ни кретање није лак задатак, па су јој потребна колица. У служби центра за социјални рад, речено им је да им не могу помоћи. С обзиром на то да нису били у могућности узети колица за Драгицу, она се вози у колицима за дјецу.

„У социјалном су нам рекли снађите се, имате инвалиднину, а ми сви живимо од тог њеног примања. Док смо могли радит‘ привређиват‘ ми смо радили. Држали нешто мало стоке, ал‘ више не можемо ни то. Не могу ни ја, стар сам, не могу да је гурам свугдје, изашло би дијете напоље мало да прошета путем.

Обична колица су нам само за до аута, а било би лијепо да имају нека колица која она може сама да користи, да се креће стазом, да убије своју досаду.“ са сузама у очима говори Драгичин отац Ђоко Стајић

У хладној кући, без дрва, Драгици друштво прави мачка, а како каже, жељна је других људи и њихових прича. Нажалост, често није наилазила на разумјевање околине, али нада се да ће овог пута бити другачије.

Све људе који су у могућности да јој помогну да има колико толико нормално кретање уз помоћ инвалидских колица, моли да јој помогну.

Контакт телефон: 066/237-220   055/377-173

(БН)