Мир у Украјини далеко, енергетски колапс и криза све ближи?!

Рат у Украјини обележио је годину иза нас, а светски аналитичари верују да ће бити главна тема и у години која је управо почела. Како наводе, имајући у виду поруке из Москве и из Кијева, шанса за преговоре и мир изузетно је мала. Ево шта су прогнозе светских стручњака за 2023. годину.

1. Рат у Украјини

- Немогуће је замислити да се рукују Володимир Зеленски и Владимир Путин, што значи да су мировни преговори предалеко. Украјина захтева формирање суда за ратне злочине и репарацију, као и враћање целе територије. Ништа од овога неће прихватити Москва јер неће бити суочена с потпуним поразом налик немачком 1945.

Реалистичнији би био прекид ватре, нека врста понављања споразума из Минска. То би донекле одговарало Русији, али сигурно не и Украјини. Кључно је питање када ће Украјина истрошити офанзивни потенцијал и до када ће им Запад слати војну помоћ на тренутном нивоу - пише за Гардијан Ден Сабаг, њихов уредник за безбедност и одбрану.

Ни у Фајненшел тајмсу нису оптимисти.

- Мало је вероватно да ће бити услова чак и за дуготрајнији прекид ватре, а камоли за формалне мировне преговоре. Замрзавање тренутног стања на терену не би задовољило ни Русију ни Украјину.

Владимир Путин није скршио украјинску независност, а чак не контролише потпуно ни четири региона која је формално припојио. Володимир Зеленски не може да прихвати примирје с којим Украјина остаје без заузете територије - пише за ФТ Тони Барбер, њихов аналитичар и уредник за Европу.

Да би дошло до мира, неопходна је промена у самој Москви, мисли Едвард Кар, заменик главног уредника Економиста.

- Руско нуклеарно оружје значи да Кремљ не може силом да буде натеран на предају. Уместо тога, Руси би морали да схвате истину: да Путин узалудно расипа њихове животе у рату који не може добити - написао је он за Економист.

2. Економска криза

- Ова година биће тежа од године за нама. Зашто? Зато што су три највеће економије - САД, ЕУ и Кина - успориле истовремено. Очекујемо да ће трећина светске економије бити у рецесији. Чак и у оним земљама које не буду погођене рецесијом стотине милиона људи осећаће се као да су у економској кризи.

Први пут после 40 година, кинески привредни раст биће испод глобалног. Следећих неколико месеци биће тешки за Кину, а ако раст буде негативан, то ће имати последице и за регион и за цео свет. САД су најотпорније и можда избегну рецесију - упозорила је Кристина Георгијева, директорка Међународног монетарног фонда.

Центар за стратешке и међународне студије из Вашингтона у прогнози за наредну годину наводи да у Европи енергетска криза и инфлација могу да доведу до регионалне рецесије.

- Европски све већи економски и геополитички јади појачаће америчку хегемонију и с тим њихову одабрану политику ескалације новог хладног рата с Кином. Заробљено у свему томе, човечанство ће провести још једну годину без улагања у зелену транзицију, од које зависи опстанак наше врсте - написао је за Проџект синдикејт Јанис Варуфакис, бивши грчки министар финансија.

Гардијанов европски дописник Џон Хенли наводи да Европа полако успева да прекине своју зависност од руске нафте и гаса, али да је цена тога огромна.

- Искључења струје и штедња гаса остају могући ове зиме широм континента, упркос алтернативним изворима течног нафтног гаса, али следећа зима би могла бити гора. Много тога ће зависити од времена, али нормалније цене енергије неће се вратити у Европу пре 2025, што значи да ће многе економије бити у проблему - навео је он.

3. Тензије у Азији

Тензије између Кине и Тајвана у 2022. биле су веће него у било ком тренутку у последњих 40 година, па се очекује да ће обележити и 2023.

- У прошлости многи стручњаци су сматрали да је кинеска инвазија Тајвана у суштини немогућа у модерном свету. Путинов рат у Украјини натерао је људе да схвате да су велики ратови и даље могући. Примера ради, НАТО је први пут истакао Кину у свом новом стратешком концепту - за Форин полиси рекао је Метју Крениг, амерички политички аналитичар.

И колумниста Фајненшел тајмса Гидеон Рахман опрезно посматра напетост између две земље.

- Си Ðинпинг можда једног дана одлучи да нападне или блокира Тајван, али вероватно не 2023. Инвазија би била огромна коцка. Ако крене по злу, Си би могао да започне рат са САД, изгуби власт и трајно уништи будућност Кине. Блокада је много вероватнија јер би притисла Тајван, а терала би САД да прве запуцају - навео је он.

4. Протести у Ирану

У Ирану су у септембру избили масовни протести, највећи од револуције 1979, након што је девојка Махса Амини преминула у затвору у ком је завршила јер није добро наместила хиџаб. Демонстрације, током којих је убијено најмање 400 људи, не јењавају.

5. Избори у САД

Нови председнички избори у Сједињеним Држава биће одржани тек у новембру 2024. Упркос томе, многи стручњаци очекују да ће кампања да се захукта врло брзо, али и да ће наредни месеци одредити да ли ћемо тада имати репризу двобоја Џоа Бајдена и Доналда Трампа.

- Бајден је започео годину с политичким замахом, али од јануара републиканци преузимају Представнички дом Конгреса решени да зауставе све његове успехе. Бајден, који је најстарији амерички председник у историји, планира нову кандидатуру.

С републиканске стране, ово би могла бити година у којој ће Трамп коначно бити готов.  Он је већ најавио кандидатуру, али би у томе могло да га спречи најављено кривично гоњење због нереда 6. јануара 2021. или погрешно чување тајних докумената - пише за Гардијан Дејвид Смит, шеф дописништва тог листа из Вашингтона.

(Курир   Фото: ЕПА/АЛЕXЕИ ДАНИЦХЕВ/КРЕМЛИН, УКРАНИАН ПРЕСИДЕНТИАЛ ПРЕСС СЕРВИЦЕ, ОЛЕГ ПЕТРАСYУК)