Становници БиХ су срећнији од Кинеза, Руса и Црногораца

Србија се нашла на 43. мјесту, а Хрватска на 47, док су Црна Гора, Русија, Албанија, Кина... иза БиХ.

Научници вјерују да постоје начини да свако од нас буде срећан, али поставља се питање: да ли је за то потребно пресељење у другу земљу?

Овај извјештај рангира више од 150 земаља на темељу неколико фактора као што су: реални БДП по глави становника, друштвена подршка, здрав животни вијек, слобода доношења одлука у животу, великодушност и перцепција корупције. Највећи пораст среће забиљежен је у Србији, Бугарској и Румунији. Афганистан је рангиран као најнесрећнија нација, а слиједе га Либанон, Зимбабве, Руанда и Боцвана.

Категорија осјећаја задовољства сада је постала кључно мјерило за праћење успјешности земаља и корпоративних мрежа. Извјештај стога има за циљ идентификовати кључне одреднице благостања за које се очекује да ће помоћи земљама у изради политика усмјерених на постизање срећнијих друштава.

Искуства неколико земаља потврђују да земље с вишим БДП-ом и већим дохотком по становнику нису нужно најсрећније земље те да постоји веза између стања среће и владавине права.

Пандемија ковида-19 показала је кључну важност повјерења за људско благостање. Број смртних случајева од ковида-19 током 2020. и 2021. био је знатно мањи у оним земљама с већим повјерењем у јавне институције и гдје је неједнакост нижа.

Када организације, академици или владе покушавају дефинисати напредак стварањем новог скупа показатеља, они све више укључују мјерило среће, односно задовољства. То одражава снажан јавни апетит за ову концепцију напретка и све већу доступност података о срећи.

Стога наука о срећи може много понудити владама у осмишљавању бољих политика. Али никада им не може рећи како се носити с неједнакошћу или питањима дугорочне одрживости,.

(Н1   Фото:Пиxабаy)