Милионе марака потроше само на телефоне, ко троши највише?

Одјељење за ревизију институција Босне и Херцеговине објавио је најновији извјештај који се тиче трошкова мобилне и фиксне телефоније, на шта се годишње троше милиони марака.

Ревизија је обухватила период од 2015. го 2021. године, а утврдила је, прије свега, да већина институција уопште не прибјегава јавним набавкама ових услуга већ званичници и државни службеници који имају право на кориштење мобилног телефона сами закључују уговоре са оператерима, а рачуни се плаћају из буџета.

Право на кориштење мобитела имају чланови Савјета министара Босне и Херцеговине, замјеници министара, секретари, руководиоци институција и њихови помоћници, шефови кабинета, савјетници...

- Иако је питање трошкова телефонских услуга у институцијама БиХ регулисано Правилником о кориштењу телефона којег је Савјет министара усвојило 2014. године и који је резултирао смањењем трошкова телефонских услуга, бројне су индиције које упућују на то да се средства из буџета за телефонске услуге не троше на економичан и ефикасан начин. С тим у вези, извјештаји финансијске ревизије институција БиХ упућују на неправилности и нерационално трошење буџетских средстава за телефонске услуге – наведено је у извјештају државних ревизора.

Овај правилник је утврдио максималан износ трошкова за особе које имају право кориштења мобитела и тај износ се креће у распону од 60 КМ до 6.000 КМ, у зависности од институције. Максимуми за фискне телефоне су у распону од 5.000 КМ до 500.000 КМ годишње, у зависности од броја запослених у институцији.

Само 19 институција годишње има више од 1,5 милиона КМ на располагању за телефонске трошкове, а институција је 73.

Ипак, само је девет проводило поступак јавних набавки мобилне телефоније, а 64 институције то нису чиниле. За набавку фиксне телефоније тек је 15 институција проводило јавне набавке, а њих 58 није. Ово упркос томе што су оне које јесу ишле путем јавних набавки оствариле погодности попут додатних бесплатних минута или нижих цијена услуга.

Ревизори су нагласили да у времену либерализације тржишта телекомуникационих услуга постоји могућност остваривања уштеда, а уштеђени новац могао би бити усмјерен у друге области од значаја за грађане.

- За разлику од периода прије либерализације када су на тржишту дјеловала три оператера, данас на тржишту телекомуникационих услуга дјелује седам пружаоца услуга мобилне телефоније и 17 пружаоца услуга фиксне телефоније – указали су ревизори.

Оно што је такође проблем је што институције БиХ не планирају издатке за телефонске услуге на бази стварних потреба. Већини је битно само да се крећу у оном распону који је прописан правилником иако се може уштедјети.

Један од резултата таквог непланског рада је и да је испод једне петине купљених пакета мобилне телефоније заправо искориштено. Дакле, плати се сто посто, искористи петина.

Ревизори су тако анализирали мјесечне рачуне 81 особе из пет институција које су узели као узорак. Више од пола њих, тачније 44 особе, искористиле су купљене пакете са мање од 40 посто. Да су користили оптималне пакете, односно оне који одговарају стварним потребама, а који су и јефтинији, уштедјело би се више од 28.000 КМ годишње, и то само за ове 44 особе.

(Фактор)