"Скривени мотив: Зашто Запад баш сад рјешава Косово"

Из пера новинара Михаела Мартенса, доброг познаваоца прилика на Балкану, лист пише да је последња "офанзива" дошла као последица заоштравања ситуације на северу покрајине крајем 2022, која је скоро довела до оружаног сукоба.

- У Европи, претње стабилности произилазе не само из текуће свађе између Београда и Приштине, која се годинама распламсава у неправилним интервалима. Недавно, у децембру 2022, крвави сукоб је изгледао опасно близу. У спору око контроле над севером Косова, подигнуте су барикаде, распоређени војници, а иселиле су се трупе из земаља НАТО стационираних на Косову. Иако је ситуација разрешена, узрок сукоба остаје: уз подршку Русије и Кине, Србија не признаје независност Косова, која је проглашена 2008. године и блокира пријем младе државе у међународне организације попут Уједињених нација. Де факто, Београд више не контролише већину Косова и може само да полаже право на власт на северу Косова, који је готово искључиво насељен Србима.

Немачко-немачки основни уговор као модел?

Мартенс подсећа да је Ишингеров план из 2007. године налик моделу две Немачке, веома сличан ономе што предлаже нови план за Косово - решавање практичних, а не статусних проблема.

- У нади да ће успети да отклоне узроке сукоба, Немачка, Француска и ЕУ су прошле године донеле решење које већ дуги низ година прогања западне иностране канцеларије и владине канцеларије у играма симулација.

Повезује се са именом бившег врхунског немачког дипломате и шефа Минхенске безбедносне конференције Волфганга Ишингера. У октобру 2007. године, у интервјуу за Ф.А.З. он је дао охрабрење да се за модел узме немачко-немачки основни уговор из 1972. како би се искључило нерешиво и ипак постигао споразум. Слично као што су тада урадиле ДДР и Савезна Република, Србија и Косово не би требало да се признају де јуре, већ де фацто, како би се уклониле основе за сукобе.

Са овом идејом су у септембру 2022. године на Балкан отпутовали Јенс Плотнер, саветник за спољну политику канцелара Олафа Шолца, као и његов француски колега Емануел Бон и Мирослав Лајчак, специјални представник ЕУ за дијалог Београда и Приштине. Прво су концепт представили косовском премијеру Аљбину Куртију, а затим председнику Србије Александру Вучићу у Београду. Вратили су се у петак, сада у пратњи балканског представника Џоа Бајдена, Габријела Ескобара.

Признање пет земаља услов за ЗСО?

Мартенс открива и да је за основање ЗСО Курти као услов поставио признање Косова од стране пре чланица ЕУ које то до сада нису учиниле.

- Колико можемо да сазнамо из Београда, Приштине и других извора, свако ко мисли да је то изводљиво мора бити веома уверен. Од Аљбина Куртија се тражи да дозволи формирање мреже српских заједница и енклава на Косову. Иако је чак и обавезан да то учини одлуком Уставног суда Косова, он из разних разлога тврдоглаво одбија да дозволи спајање.

Курти је, по свему судећи, поставио предуслов западним посредникима: да би прихватио њихово предложено решење, била му је потребна гаранција да ће пет држава ЕУ које још нису признале Косово, то учинити касније. Ово треба да буде укључено у план решења.

Квинтет из Шпаније, Грчке, Словачке, Румуније и Кипра не признаје Косово из домаћих разлога. У случају Атине, а можда и Мадрида, промена курса се чини замисливом. На другом крају спектра је Кипар. Одатле се чује да они неће признати Косово с обзиром на поделу сопствене земље чак и ако то учини Србија. Али чак и да ово није последња реч, европски посредници не могу да говоре у име земаља "непризнаватеља," а најмање у виду гаранција. Куртију је речено да се може учинити све да се пет држава убеди да промене мишљење.

Продавци празних руку

Немачки лист напомиње и да је ЕУ више пута убијала европске наде и амбиције земљама западнобалканског региона.

- Одбијање да се прихвати европски предлог уз пољубац у руку није изненађујуће. И у Приштини и у Београду на посреднике се гледа као на путујуће продавце празних руку. Они не могу понудити изгледе за чланство у ЕУ - циљ који је некада ослободио значајну реформску енергију у региону. Случај Северне Македоније је незабораван на Балкану. Иако је држава чак променила име да би решила спор са Грчком и кренула напред ка ЕУ, данас је блокира Бугарска.

Немачки лист напомиње и да је ЕУ више пута убијала европске наде и амбиције земљама западнобалканског региона.

- Одбијање да се прихвати европски предлог уз пољубац у руку није изненађујуће. И у Приштини и у Београду на посреднике се гледа као на путујуће продавце празних руку. Они не могу понудити изгледе за чланство у ЕУ - циљ који је некада ослободио значајну реформску енергију у региону. Случај Северне Македоније је незабораван на Балкану. Иако је држава чак променила име да би решила спор са Грчком и кренула напред ка ЕУ, данас је блокира Бугарска.

Локација је згодна за Вучића

„Европска перспектива“ је много мање привлачна на Балкану него што људи мисле у Бриселу, пошто нико заиста не зна шта она значи после прекретнице која се доживљава само као реторичка. Курти је рекао да је чуо од западних посредника: „Није довољно бити добар човек и бити у праву. Мораш бити и добар тимски играч.” Али изгледа да он не верује тиму. Неки желе да знају да Куртију није неопходно свих пет недостајућих признања – ако Грчка и Шпанија покрену лавину по том питању, то би било довољно да се нешто покаже.

За Вучића је ситуација сасвим комфорна. Докле год се Курти представља као плен, он може да се претвара да се слаже са предлогом. Али, према Београду, Вучић такође неће улагати политички капитал у пројекат чији заговорници не могу убедљиво да му објасне шта тиме добија.

(Блиц Фото: Тањуг)